U našem tekstu „Šta su eozinofili (EOS)? Šta znači njihov snižen ili povišen broj?“ detaljnije ćemo govoriti o ovoj temi. Eozinofili su vrsta belih krvnih zrnaca koja štite telo od parazita, alergena, bakterija i drugih stranih organizama. Veći su od većine ćelija i čine manje od 5% svih belih krvnih zrnaca u telu.
Šta su eozinofili?
Eozinofili su vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita). Postoje tri grupe belih krvnih zrnaca: granulociti, limfociti i monociti. Sve tri grupe pomažu imunom sistemu da štiti telo. Eozinofili spadaju u granulocite, zajedno s neutrofilima i bazofilima. Oni sprečavaju da se paraziti i drugi strani organizmi razvijaju unutar ćelija tela.
Čemu služe eozinofili?
Kada neki strani organizam ili čestica uđe u telo, bela krvna zrnca ga traže i uništavaju prije nego što ošteti druge ćelije. Možemo ih zamisliti kao posebne odbrambene jedinice. Svaka vrsta prolazi svoju „obuku“ u koštanoj srži, a zatim odlazi u tkiva. Tamo pronalaze i uništavaju uljeze. Eozinofili u sebi imaju sitna zrnca slična pesku. Iz njih se oslobađa otrovni protein koji im pomaže da unište i progutaju strane organizme. Eozinofili pomažu telu da se zaštiti od:
- Infekcija parazitima, kao što su strongiloidoza i infekcija dečijim glistama.
- Organizama koji se razvijaju u drugim ćelijama, poput unutarćelijskih bakterija.
- Delovanja alergena koji izazivaju nagle alergijske reakcije.
Gdje se nalaze eozinofili?
Eozinofili su vrsta bijelih krvnih zrnaca koja se nalaze u tkivima tela. Najčešće ih ima u:
- Krvi.
- Koštanoj srži.
- Masnom tkivu (adipoznom tkivu).
- Plućima.
- Koži.
- Želucu.
Kako izgledaju eozinofili?
Eozinofili su sitne, okrugle ćelije koje se mogu vidjeti samo pod mikroskopom. U telu su bezbojni, pa se za pregled koristi posebna kisela boja. Ona ih oboji u ljubičasto ili ružičasto kako bi se lakše videli i pregledali.
Eozinofili su veći od drugih ćelija. Njihovo jezgro ima dva dela koja liče na dvije kapi kiše povezane tankom niti. U jezgru se nalazi DNK ćelije, a oko njega su sitna zrnca koja sadrže proteine i nazivaju se granule. Zbog tih zrnaca ćelija ima zrnast izgled.
Koliko eozinofila ima u telu?
Eozinofili su jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Bela krvna zrnca čine oko 1% krvi. Kod zdravih odraslih osoba eozinofili čine manje od 5% svih belih krvnih zrnaca u krvi.
Gdje nastaju eozinofili?
Eozinofili nastaju u koštanoj srži, mekom tkivu unutar kostiju. Kada tamo sazriju, odlaze u različite delove tela, uključujući masno tkivo i želudac.
Koja stanja najčešće utiču na eozinofile?
Stanja koja utiču na eozinofile su retka. Postoje dva osnovna stanja, zavisno od toga ima li eozinofila premalo ili previše.
- Eozinopenija: To znači da u telu ima manje eozinofila nego što je normalno. S njom su povezana sledeća stanja:
- Cushingov sindrom: Kod ovog stanja u telu ima previše kortizola, a premalo eozinofila. Kortizol je hormon koji reguliše šećer u krvi i pomaže da se hrana pretvori u energiju.
- Sepsa: Sepsa je ozbiljno zdravstveno stanje koje izaziva upalu u celom telu i stvaranje krvnih ugrušaka. Najčešće nastaje zbog infekcije bakterijama, gljivicama, parazitima ili virusima.
Ako je broj eozinofila samo povremeno nizak, to obično ne predstavlja veći rizik za zdravlje. Druge ćelije imunog sistema tada nadoknađuju njihov nedostatak. Dugotrajna eozinopenija je opasna i zahteva hitno lečenje kod lekara.
- Eozinofilija: To znači da u krvi ima više eozinofila nego što je normalno. Lekar će odrediti o kojem se stanju radi prema tome gdje se eozinofili nakupljaju.
- Eozinofilne bolesti probavnog sistema: Kod ovih bolesti eozinofili se nakupe u probavnim organima i izazovu upalu i otok. To su najčešće bolesti povezane s eozinofilima. Mogu se javiti u debelom crevu (eozinofilni kolitis), jednjaku (eozinofilni ezofagitis), želucu (eozinofilni gastritis) ili u želucu i tankom crevu zajedno (eozinofilni gastroenteritis). Eozinofili se mogu nakupiti i u mokraćnom mehuru. To stanje se zove eozinofilni cistitis.
- Eozinofilna astma: Eozinofilne bolesti pluća mogu se javiti kao teži oblici astme, bronhitisa ili upale pluća. U plućima se nakupljaju ćelije koje izazivaju upalu i otežavaju prolazak zraka. Zbog toga osoba teže diše.
- Eozinofilni poremećaji krvi i tkiva: Ovi poremećaji zahvataju vezivno tkivo ispod kože (eozinofilni fasciitis), kožu (eozinofilni pustulozni folikulitis), krvne ćelije, krvne sudove i važne organe poput srca i bubrega (eozinofilna granulomatoza s poliangiitisom, ranije poznata kao Churg-Straussov sindrom). Nastaju kada u telu ima previše eozinofila. Oni se nakupljaju u krvnim sudovima i, ako se stanje ne leči, otežavaju protok krvi kroz telo.
Koji su uobičajeni simptomi eozinofilnih poremećaja?
Simptomi eozinofilnih poremećaja obično se javljaju u blizini mesta zahvaćenog bolešću. Opći simptomi eozinofilnih poremećaja uključuju:
- Umor.
- Osip.
- Izbočine na koži ispunjene gnojem.
- Kratak dah i otežano disanje.
- Bol u stomaku i abdomenu.
- Upala.
Šta uzrokuje eozinofilne poremećaje?
Postoje različiti faktori koji utiču na broj eozinofila u krvi:
- Trovanje alkoholom.
- Alergije.
- Gastrointestinalni poremećaji.
- Leukemija.
- Prekomerna proizvodnja kortizola.
- Parazitske infekcije.
Može li zarazna infekcija povećati broj eozinofila?
Povišen broj eozinofila može biti posledica zarazne infekcije, ali ona nije uvijek glavni uzrok. Paraziti mogu povećati broj eozinofila. Mogu se preneti s osobe na osobu ili sa životinje na čoveka, posebno s pasa i mačaka. Lekar će uraditi test na parazite kako bi potvrdio dijagnozu i predložiti lečenje koje će pomoći da se broj eozinofila vrati u normalne granice.
Koje se pretrage koriste za proveru eozinofila?
Lekar prvo traži kompletnu krvnu sliku da proveri ima li problema s eozinofilima. Tako se vidi koliko ima krvnih ćelija, posebno belih krvnih zrnaca, i da li je njihov broj previsok ili prenizak. Za proveru eozinofila mogu se uraditi i druge pretrage:
- Apsolutni broj eozinofila: Ovaj test je sličan kompletnoj krvnoj slici i pokazuje koliko eozinofila ima u krvi. Uzima se krv iz vene i pregleda pod mikroskopom. U uzorak se dodaje posebna boja da se ćelije lakše vide. Zatim se prebroji koliko je eozinofila među 100 belih krvnih zrnaca. Tako se dobije njihov procenat. Taj procenat se pomnoži s ukupnim brojem belih krvnih zrnaca i dobije se apsolutni broj eozinofila.
- Biopsija koštane srži: Lekar iglom uzima uzorak koštane srži kako bi proverio koliko ćelija ima, kakve su i gdje nastaju.
Da bi utvrdio u kojem se delu tela javlja problem, lekar može uraditi i sledeće pretrage:
- Rendgen grudnog koša.
- Testove za proveru rada jetre.
- Analizu uzorka stolice.
- Biopsiju tkiva.
- Analizu urina.
Koji je normalan broj eozinofila?
Normalan broj eozinofila je od 30 do 350 ćelija po mikrolitru krvi. Ako ih ima više od 500 po mikrolitru krvi, broj je povišen, a ako ih ima manje od 30, broj je snižen.
Ako je broj eozinofila nizak samo na jednom nalazu, to obično nije opasno za zdravlje, čak i kada je njihov broj nula. Druge ćelije imunog sistema tada nadoknađuju njihov nedostatak, a telo stvara više ćelija.
Šta znači povišen broj eozinofila?
Povišen broj eozinofila naziva se eozinofilija. Na osnovu apsolutnog broja eozinofila, lekar će odrediti da li je ona:
- Blaga: Od 500 do 1.500 eozinofila po mikrolitru krvi.
- Umerena: Od 1.500 do 5.000 eozinofila po mikrolitru krvi.
- Teška: Više od 5.000 eozinofila po mikrolitru krvi.
Da li povišen broj eozinofila ukazuje na rak?
Iako je to retko, stalno povišen broj eozinofila može biti znak raka. Može biti povezan s različitim vrstama raka, kao što su:
- Rak dojke.
- Rak debelog creva i rektuma.
- Rak grlića materice.
- Hodgkinov limfom.
- Rak jajnika.
- Rak prostate.
Ako lekar posumnja na rak, uradit će dodatne pretrage, kao što su biopsija, analize krvi ili snimanja, kako bi postavio dijagnozu i odredio lečenje.
Kako se leči povišen broj eozinofila?
Lečenje zavisi od toga koji je dio tela zahvaćen i koliko je stanje ozbiljno. Lečenje u svrhu smanjivanja broja eozinofila može uključivati:
- Izbegavanje određene hrane kod upale jednjaka (ezofagitisa), poput masne, začinjene i kisele hrane.
- Prestanak uzimanja leka ili promenu doze ako je lek izazvao reakciju.
- Uzimanje lekova protiv upale.
Ova stanja su najčešće hronična, pa zahtevaju dugotrajno lečenje i praćenje.
Kako se leči snižen broj eozinofila?
Lečenje sniženog broja eozinofila može uključivati:
- Uzimanje kortikosteroida.
- Smanjenje unosa alkohola.
Telo obično samo prepozna da ima premalo eozinofila. Tada druge ćelije imunog sistema nadoknađuju njihov nedostatak. Ako se broj eozinofila sam ne vrati u normalu, možda će biti potrebno duže lečenje bolesti koja je dovela do tog problema.
Kako održati eozinofile zdravim?
Da biste eozinofile održali zdravim, možete:
- Izbegavati alergene.
- Hraniti se uravnoteženo i pripremati hranu tako da i u sredini dostigne preporučenu temperaturu.
- Ograničiti unos alkohola.
- Voditi računa o higijeni, na primer redovno prati ruke.
Šta su acidofili?
Acidofili su drugi, ređe korišten naziv za eozinofile. Naziv dolazi od reči „acidofilan“, što znači „onaj koji voli kiselinu“. To se odnosi na sitna zrnca u eozinofilima, koja se zovu granule. Ona menjaju boju kada se u uzorak za pregled pod mikroskopom doda kisela boja. Ćelije tada postaju ružičaste ili ljubičaste, pa se lakše vide.
Eozinofili su dio imunog sistema i štite telo od uljeza. Ako lekar misli da ih ima previše ili premalo, proverit će to analizom krvi. Ako ih ima malo, to obično nije opasno jer druge ćelije preuzimaju dio njihovog posla i pomažu telu da normalno radi.