U našem tekstu „Šta je laktacidoza? Koji su simptomi i kako se leči?“ detaljnije ćemo govoriti o ovoj temi. Laktacidoza je vrsta metaboličke acidoze koja nastaje kada se u krvi nakupi previše mlečne kiseline, odnosno laktata. Telo stvara više laktata kada tkiva ne dobijaju dovoljno kisika. Laktat se može nakupiti i ako ga jetra i bubrezi ne mogu dovoljno dobro preraditi i izbaciti iz tela.
Šta je laktacidoza?
Laktacidoza znači da se u krvi nakupila prevelika količina mlečne kiseline. To se dešava kada telo stvara previše laktata ili kada ga ne može dovoljno brzo razgraditi i ukloniti.
Jetra i bubrezi inače pomažu da se višak laktata ukloni iz tela. Ako ga ima previše, ako ovi organi ne rade dobro ili ako se oba problema pojave zajedno, laktat se počinje nakupljati u krvi.
Kada je količina laktata u krvi umereno povišena, to se zove hiperlaktatemija. Ako se količina toliko poveća da krv postane kiselija nego što je normalno, tada govorimo o laktacidozi.
Zašto telo stvara mlečnu kiselinu?
Mlečna kiselina, odnosno laktat, prirodno nastaje u telu dok ćelije stvaraju energiju iz glukoze, odnosno šećera. Kada nema dovoljno kisika, telo prelazi na drugi način stvaranja energije koji se zove anaerobna glikoliza. Tada se stvara više laktata.
Ovaj proces se najčešće uključuje kada telu brzo treba energija, a nema dovoljno kisika. U normalnim uslovima energija se uglavnom stvara uz pomoć kisika, što se zove aerobni metabolizam. Anaerobna glikoliza je zapravo rezervni način stvaranja energije kada kisika nema dovoljno.
To se može desiti, na primer, tokom veoma napornog vežbanja, kada mišići kratko vreme ne dobijaju dovoljno kisika. Može se javiti i kod nekih bolesti kod kojih tkiva dobijaju manje kisika nego što im je potrebno.
Šta se dešava kod laktacidoze?
To zavisi od toga koliko je stanje ozbiljno.
Kod nekih ljudi laktacidoza može nastati odjednom i privremeno nakon jakog fizičkog napora. Tada se mogu javiti bolovi i nelagoda, ali ako su jetra i bubrezi zdravi, telo će s vremenom ukloniti višak laktata.
Ozbiljniji problem nastaje kada telo stalno proizvodi previše laktata ili kada jetra i bubrezi ne mogu da ga prerade kako treba.
To se najčešće dešava zbog neke bolesti.
Ako nivo laktata u krvi nastavi rasti, a pH krvi padati, srce može sve slabije pumpati krv.
U težim slučajevima to može dovesti do otkazivanja organa, pa čak i smrti.
Koji su simptomi laktacidoze?
Rani simptomi mogu biti:
- Mučnina i povraćanje.
- Umor i iscrpljenost.
- Ubrzano i duboko disanje.
- Grčevi u mišićima i bolovi u telu.
Kod težih slučajeva mogu se javiti:
- Sve veća slabost i pospanost.
- Zbunjenost i poremećaj svesti.
- Problemi s koordinacijom pokreta.
- Slabije mokrenje.
Mogu se javiti i simptomi osnovne bolesti koja je izazvala laktacidozu, na primer sepse, šoka ili zatajenja jetre.
Ti simptomi mogu uključivati:
- Nisku telesnu temperaturu.
- Nizak krvni pritisak.
- Povišenu temperaturu.
- Žuticu, odnosno žutu boju kože i bjeloočnica.
Koji je glavni uzrok laktacidoze?
Laktacidoza može imati više uzroka. Najčešće nastaje kada u krvi nema dovoljno kisika ili kada tkiva ne dobijaju dovoljno kisika. To se obično dešava zbog neke bolesti.
Laktacidoza se prema uzroku deli na nekoliko tipova.
Tip A
Tip A nastaje kada tkiva ne dobijaju dovoljno kisika.
Najčešće se javlja kod težih bolesti, ali se može pojaviti i privremeno nakon veoma naporne fizičke aktivnosti.
Do povećanog stvaranja laktata mogu dovesti:
- Bolesti pluća zbog kojih krv ne dobija dovoljno kisika.
- Problemi s cirkulacijom zbog kojih krv sporije dolazi do tkiva.
- Bolesti hemoglobina koje smanjuju sposobnost krvi da prenosi kisik.
- Septički, hipovolemijski ili kardiogeni šok.
- Ishemija creva.
- Dugotrajni ili ponavljani napadi i grčevi.
- Trovanje ugljen-monoksidom.
Tip B
Tip B nastaje i kada nema manjka kisika u krvi ili tkivima.
Deli se na tri grupe.
Tip B1
Tip B1 nastaje zbog bolesti koje otežavaju razgradnju laktata.
To mogu biti:
- Bolesti jetre.
- Bolesti bubrega.
- Nedostatak tiamina, odnosno vitamina B1.
- Rak.
- HIV/AIDS.
- Mitohondrijske bolesti.
- Dijabetička ketoacidoza.
- Problemi s prekomernom upotrebom alkohola.
Tip B2
Tip B2 može nastati kao posledica nekih lekova ili otrovnih supstanci.
To uključuje:
- Trovanje cijanidom.
- Trovanje ugljen-monoksidom.
- Trovanje alkoholom.
- Kokain.
- Neke lekove koji se koriste u lečenju HIV-a.
- Beta-adrenergične inhalatore.
- Epinefrin koji se koristi kod teških alergijskih reakcija.
- Antibiotik linezolid.
- Anestetik propofol.
- Metformin koji se koristi za lečenje dijabetesa.
Tip B3
Tip B3 javlja se zbog rijetkih urođenih poremećaja kod kojih telu nedostaju određeni enzimi potrebni za razgradnju laktata.
Tu spadaju:
- Bolesti skladištenja glikogena.
- Nedostatak fruktoza-1,6-difosfataze.
- Nedostatak piruvat karboksilaze.
- Nedostatak piruvat dehidrogenaze.
- Poremećaji oksidativne fosforilacije.
- Metilmalonska acidurija.
D-laktacidoza
Tip A i Tip B odnose se na nakupljanje L-laktata u krvi. To je oblik laktata koji se normalno stvara u telu i koji organizam obično razgrađuje.
Postoji i ređi oblik, D-laktacidoza, koja nastaje kada se u telu nakupi D-laktat.
D-laktat stvaraju bakterije u debelom crevu dok razgrađuju ugljikohidrate. Ako se te bakterije previše namnože, može se stvoriti veća količina D-laktata koji iz creva prelazi u krv. Jetra i bubrezi ga ne mogu dobro preraditi, pa se on može postepeno nakupljati u krvi.
D-laktacidoza se najčešće javlja kod osoba sa sindromom kratkog creva.
Kako se dijagnosticira laktacidoza?
Laktacidoza se obično potvrđuje kada su prisutne ove vrednosti:
- Nivo laktata u krvi je iznad 4 mmol/L.
- pH krvi je ispod 7,35.
Da bi proverio ove vrednosti, lekar uzima uzorak krvi i šalje ga na laboratorijsku analizu.
Koje se pretrage koriste za dijagnozu laktacidoze?
Najčešće se rade sledeći testovi:
- Sveobuhvatni metabolički panel (CMP): Krvni test koji daje opće informacije o stanju organizma i meri više vrednosti u krvi.
- Test laktata u krvi: Pokazuje koliko laktata ima u krvi.
- Test anjonskog jaza: Pomaže da se vidi da li je krv previše kisela i da li su elektroliti u ravnoteži.
- Analiza arterijske krvi: Proverava količinu kisika u krvi, pH vrednost i nivo elektrolita.
Kako se leči laktacidoza?
Ako se laktacidoza pojavi privremeno nakon jakog vežbanja, drhtavice ili grčeva, može se povući sama od sebe. Tada pomažu odmor i dovoljno tečnosti.
Ako je stanje ozbiljnije, lečenje se provodi u bolnici. Najčešće se daju tečnosti kroz venu, a po potrebi i kisik i druga hitna terapija.
Dalje lečenje zavisi od uzroka. Lekari će pokušati lečiti bolest ili uzrok i stanje koje je dovelo do laktacidoze.
Ako postoje znakovi da telo ne dobija dovoljno kisika, prvo se sumnja na uzroke tipa A, kao što su srčana ili respiratorna slabost, sepsa ili šok. Tada se prvo leči to hitno stanje.
Ako nema znakova manjka kisika, traže se uzroci tipa B i lečenje se usmerava prema njima.
Šta možete očekivati ako imate laktacidozu?
To zavisi od uzroka i od toga koliko je stanje ozbiljno.
Tip A, koji je povezan sa sepsom, šokom ili lošom opskrbom tela kisikom, može biti ozbiljniji i zahteva brzo lečenje. Drugi oblici laktacidoze mogu biti blaži i razvijati se sporije, pa ima više vremena za lečenje.
Uopšteno, što je nivo laktata u krvi viši, stanje može biti ozbiljnije. Ipak, ako se laktacidoza na vrijeme prepozna i leči, moguć je potpuni oporavak.
Laktacidoza znači da se u krvi nakupi previše kiseline. To se može desiti kada telo ne uspije dovoljno brzo ukloniti višak kiseline. Jetra i bubrezi pomažu da se ta kiselina izbaci iz tela. Ako ne rade kako treba, kiselina se može početi nakupljati.
Unos dovoljno tečnosti, manje alkohola i izbjegavanje štetnih supstanci pomažu da jetra i bubrezi ostanu zdravi.