Šta su poremećaji krvi i šta ih uzrokuje? Kako se leče?

Šta su bolesti krvi?

Bolesti krvi nastaju kada određeni delovi krvi ne mogu normalno obavljati svoju funkciju.

Krvne ćelije imaju različite uloge:

• Crvena krvna zrnca prenose kisik kroz telo.
• Bela krvna zrnca pomažu telu u borbi protiv infekcija.
• Trombociti pomažu u zgrušavanju krvi i sprečavaju prekomerno krvarenje.

Bolesti krvi mogu biti zloćudne (kancerogene) i nezloćudne. U ovom članku govorit ćemo o nezloćudnim bolestima krvi.

Ove bolesti mogu biti nasledne ili se mogu razviti zbog nekog drugog zdravstvenog problema koji utiče na krv.

Neke bolesti krvi ne izazivaju simptome i ne zahtevaju lečenje. Druge su hronične, odnosno traju celi život, ali se mogu lečiti i uglavnom ne utiču na dužinu života. Ipak, postoje i ozbiljne bolesti krvi koje mogu biti opasne po život.

Lekari leče ove bolesti tako što ublažavaju simptome i leče uzrok problema.

Kako bolesti krvi utiču na telo?

Nezloćudne bolesti krvi mogu uticati na krvne ćelije i trombocite te izazvati sledeće probleme:

• Stvaranje krvnih ugrušaka: Kod nekih osoba postoji veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Primer je faktor V Leiden, nasledni poremećaj zgrušavanja krvi.
• Pojačano krvarenje: Javlja se kada se krv ne zgrušava pravilno. Primer je nasledna hemofilija.

Koji su najčešći poremećaji zgrušavanja krvi?

Poremećaji zgrušavanja krvi utiču na trombocite ili faktore zgrušavanja. Faktori zgrušavanja su proteini koji se nalaze u krvi. Trombociti i ovi proteini zajedno stvaraju krvne ugruške koji pomažu u zaustavljanju krvarenja. Poremećaji kod kojih postoji povećana sklonost stvaranju krvnih ugrušaka nazivaju se i trombofilija ili hiperkoagulabilnost.

U ove poremećaje spadaju:

• Mutacija gena za protrombin: Nasledni poremećaj koji povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u dubokim venama (duboka venska tromboza) i plućima (plućna embolija).
• Antifosfolipidni sindrom: Retka autoimuna bolest koja može izazvati stvaranje krvnih ugrušaka u različitim delovima tela. Često se javlja kod osoba koje imaju lupus.
• Nedostatak proteina S: Protein S je prirodna supstanca u krvi koja sprečava preterano zgrušavanje. Pomaže da drugi proteini ne stvaraju previše krvnih ugrušaka. Njegov nedostatak je redak nasledni poremećaj.
• Nedostatak proteina C: Protein C, kao i protein S, prirodno sprečava preterano stvaranje krvnih ugrušaka.
• Nedostatak antitrombina: Nasledni poremećaj koji povećava rizik od duboke venske tromboze.
• Paroksizmalna noćna hemoglobinurija: Retka bolest krvi kod koje imunološki sistem napada crvena krvna zrnca. Zbog toga je povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
• Diseminirana intravaskularna koagulacija (DIC): Redak i ozbiljan poremećaj koji može izazvati nekontrolisano krvarenje ili stvaranje krvnih ugrušaka.

Kod nekih osoba s poremećajima zgrušavanja krvi postoji i veći rizik od moždanog i srčanog udara. Ako se pojave bol u prsima i otežano disanje, što mogu biti znakovi plućne embolije, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć na broj 112. Srčani i moždani udar također su hitna stanja koja zahtijevaju brzo lečenje.

Koji su najčešći poremećaji krvarenja?

Poremećaji krvarenja nastaju kada se krv ne zgrušava normalno, zbog čega dolazi do pojačanog krvarenja.

U ove poremećaje spadaju:

• Von Willebrandova bolest: Najčešći poremećaj krvarenja u SAD-u. Većina osoba nasledi ovu bolest od jednog od roditelja. Kod nekih se može pojaviti i zbog određenih vrsta raka, autoimunih bolesti ili bolesti srca i krvnih sudova.
• Nasledna hemofilija: Retka genetska bolest koja može izazvati pojačano krvarenje. Postoje tri vrste hemofilije: tip A (klasična hemofilija), tip B (Christmasova bolest) i tip C (Rosenthalov sindrom).
• Trombocitopenija: Stanje u kojem je broj trombocita u krvi smanjen. Primeri bolesti koje mogu dovesti do trombocitopenije su imuna trombocitopenija (ITP) i trombotična trombocitopenična purpura (TTP).
• Nedostatak fibrinogena: Fibrinogen je protein koji pomaže u zgrušavanju krvi. Ako ga nema dovoljno ili ne funkcioniše pravilno, mogu se pojaviti problemi s krvarenjem ili stvaranjem krvnih ugrušaka.

Koja je najčešća bolest krvi?

Anemija je najčešća nezloćudna bolest krvi. Nastaje kada u krvi nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca. Neke vrste anemije su nasledne, dok se druge mogu razviti tokom života.

Koje su stečene anemije?

• Perniciozna anemija: Autoimuna bolest koja sprečava telo da pravilno apsorbuje vitamin B12, zbog čega dolazi do njegovog nedostatka.
• Anemija nastala zbog nedostatka gvožđa: Javlja se kada u organizmu nema dovoljno gvožđa za proizvodnju hemoglobina. Hemoglobin omogućava crvenim krvnim zrncima da prenose kisik kroz telo.
• Megaloblastna anemija: Ova vrsta anemije može se razviti zbog nedostatka vitamina B12 ili vitamina B9 (folata).
• Aplastična anemija: Kod ove anemije koštana srž ne proizvodi dovoljno krvnih ćelija jer matične ćelije ne rade kako treba.
• Autoimuna hemolitička anemija: Javlja se kada imunološki sistem greškom napada vlastita crvena krvna zrnca.
• Makrocitna anemija: Kod ove vrste anemije crvena krvna zrnca su veća od normalnih. Može se javiti zbog mijelodisplastičnog sindroma, nedostatka folata ili vitamina B12, bolesti jetre, konzumiranja alkohola ili upotrebe određenih lekova.
• Normocitna anemija: Kod ove vrste anemije u krvi ima manje crvenih krvnih zrnaca nego što je normalno. Uzroci mogu biti različiti.

Koje su nasledne anemije?

• Anemija srpastih ćelija: Kod ove bolesti crvena krvna zrnca umesto normalnog, okruglog i savitljivog oblika postaju tvrda, lepljiva i poprimaju oblik srpa. Zbog toga mogu otežati normalan protok krvi.
• Fanconijeva anemija: Retka bolest krvi čiji je jedan od simptoma anemija.
• Diamond-Blackfanova anemija: Nasledni poremećaj zbog kojeg koštana srž ne može proizvoditi dovoljno crvenih krvnih zrnaca.
• Talasemija: Kod ove bolesti telo proizvodi manje hemoglobina nego što je potrebno. Zbog toga su crvena krvna zrnca manja i dolazi do anemije.

Koje još vrste anemije postoje?

Neke vrste anemije mogu biti nasledne, ali se mogu razviti i tokom života. Među njima su:

• Hemolitička anemija: Nastaje kada se crvena krvna zrnca razgrađuju ili odumiru brže nego što je normalno.
• Sideroblastna anemija: Nastaje kada telo ne koristi gvožđe pravilno tokom stvaranja crvenih krvnih zrnaca.
• Mikrocitna anemija: Kod ove anemije crvena krvna zrnca su manja nego što je normalno jer nemaju dovoljno hemoglobina. Može se javiti zbog nedostatka gvožđa, talasemije, sideroblastne anemije ili nekih hroničnih bolesti.

Koji su simptomi najčešćih bolesti krvi?

Simptomi zavise od vrste bolesti krvi i od toga kakav uticaj ima na organizam.

Naprimer, kod osoba koje imaju anemiju često se javljaju:

• Umor i slabost.
• Vrtoglavica.
• Bleda koža.
• Ubrzan rad srca (lupanje srca).
• Otežano disanje.

Koji su simptomi poremećaja krvarenja?

Najčešći znak poremećaja krvarenja je obilno ili dugotrajno krvarenje.

Ako primetite neki od sledećih simptoma, potrebno je javiti se lekaru:

• Krvarenje iz nosa: Krvarenje koje traje duže od 10 minuta i ponavlja se pet ili više puta godišnje.
• Obilno krvarenje: Krvarenje iz posjekotine ili rane koje traje duže od 10 minuta.
• Unutrašnje krvarenje: Može izazvati bolove u zglobovima.
• Modrice: Modrice koje se pojavljuju bez jasnog razloga ili nakon manje povrede.
• Krvarenje nakon operacije: Obilno krvarenje nakon bilo koje operacije, uključujući i stomatološke zahvate.
• Obilne menstruacije: Krvarenje zbog kojeg je potrebno menjati uložak ili tampon svakog sata ili menstruacija koja traje duže od sedam dana.
• Obilno krvarenje nakon poroda ili spontanog pobačaja.
• Krv u stolici: Pojava krvi u stolici ili nakon pražnjenja creva može biti znak neke druge bolesti ili zdravstvenog problema. U tom slučaju potrebno je javiti se lekaru.
• Krv u mokraći (hematurija): Ako primetite krv u mokraći, posebno ako uz to imate i čestu ili hitnu potrebu za mokrenjem, potrebno je javiti se lekaru.

Koji su simptomi poremećaja zgrušavanja krvi?

Poremećaji zgrušavanja krvi povećavaju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u krvnim sudovima, plućima i drugim delovima tela.

Kod osoba s ovim poremećajima mogu se pojaviti sledeći simptomi i stanja:

• Otok, osetljivost i bol u nozi mogu biti znak duboke venske tromboze.
• Bol u prsima i otežano disanje mogu ukazivati na plućnu emboliju.
• Srčani udar.
• Moždani udar.

Koji su najčešći uzroci bolesti krvi?

Bolesti krvi nemaju samo jedan uzrok. Neke su nasledne, dok se druge razvijaju tokom života zbog određenih zdravstvenih problema koji utiču na krv.

Kako se dijagnosticiraju bolesti krvi?

Lekar prvo obavlja pregled i razgovara s pacijentom o simptomima i ranijim bolestima. Nakon toga može zatražiti različite krvne pretrage.

Koje se pretrage rade za crvena krvna zrnca?

Crvena krvna zrnca prenose kisik iz pluća do svih delova tela. Telo koristi kisik za stvaranje energije, a pri tome nastaje ugljendioksid. Crvena krvna zrnca zatim vraćaju ugljendioksid u pluća, odakle se izbacuje disanjem.

Lekari pomoću krvnih pretraga proveravaju broj, sastav i izgled crvenih krvnih zrnaca. Ponekad se ona pregledaju i pod mikroskopom.

Najčešće pretrage su:

• Hemoglobin: Hemoglobin je glavni sastojak crvenih krvnih zrnaca. Ova pretraga se najčešće koristi za otkrivanje anemije.
• Hematokrit: Pokazuje koliki dio krvi čine crvena krvna zrnca.
• Broj retikulocita: Retikulociti su mlada crvena krvna zrnca koja još nisu potpuno razvijena. Ovom pretragom proverava se da li koštana srž proizvodi dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Koje se pretrage rade za bela krvna zrnca?

Bela krvna zrnca čine oko 1% krvi i štite telo od infekcija. Ako je njihov broj previsok ili prenizak, to može biti znak nekog zdravstvenog problema.

Povećan broj belih krvnih zrnaca (leukocitoza) može ukazivati na infekciju, upalu ili rak. Smanjen broj (leukopenija) može se pojaviti zbog različitih razloga, od nedostatka vitamina do raka.

Bela krvna zrnca dele se u tri glavne grupe: granulocite, monocite i limfocite. Granulociti se dodatno dele na eozinofile, bazofile i neutrofile. Kako bi proverio broj svake vrste belih krvnih zrnaca, lekar može zatražiti kompletnu krvnu sliku s diferencijalnom krvnom slikom.

Vrste belih krvnih zrnaca su:

• Eozinofili: Pomažu telu u borbi protiv infekcija. Ako je njihov broj povećan, to se naziva eozinofilija i može biti znak nekog drugog zdravstvenog problema.
• Bazofili: Štite telo od alergena i drugih stranih materija. Povećan broj bazofila naziva se bazofilija. U nekim slučajevima može biti znak određenih vrsta raka krvi.
• Neutrofili: Najbrojnija su vrsta belih krvnih zrnaca. Među prvima reaguju kada se pojavi infekcija. Smanjen broj neutrofila naziva se neutropenija i može povećati rizik od ozbiljnih infekcija.
• Monociti: Njihov zadatak je da pronađu i unište mikroorganizme koji mogu izazvati bolest. Povećan broj monocita (monocitoza) može biti znak infekcije.
• Limfociti: Postoje dvije glavne vrste limfocita: T limfociti (T ćelije): Učestvuju u radu imunološkog sistema i uništavaju zaražene ćelije i druge strane materije. B limfociti (B ćelije): Proizvode antitela, odnosno proteine koji pomažu telu da se bori protiv virusa, bakterija i drugih stranih materija.

Koje se pretrage rade za trombocite?

Trombociti, poznati i kao krvne pločice, pomažu u zgrušavanju krvi i zaustavljanju krvarenja.

Za proveru trombocita mogu se uraditi sledeće pretrage:

• Broj trombocita: Ovom pretragom meri se broj trombocita u krvi.
• Prosečni volumen trombocita (MPV): Ova pretraga pokazuje prosečnu veličinu trombocita.
• Razmaz periferne krvi (PBS): Ovom pretragom lekar može pregledati trombocite pod mikroskopom. Koristi se i za pregled crvenih i belih krvnih zrnaca.

Kako se leče bolesti krvi?

Lekari nastoje otkriti i lečiti uzrok bolesti krvi, a istovremeno ublažiti njene simptome.

Lečenje može uključivati:

• Praćenje stanja: Neke bolesti krvi nemaju vidljive simptome. U tim slučajevima lekar redovno prati zdravlje pacijenta i proverava da li se pojavljuju novi simptomi ili promene.
• Transfuzija krvi i trombocita: Kod teške anemije transfuzija krvi pomaže da se poveća broj crvenih krvnih zrnaca. Transfuzija trombocita može pomoći osobama koje imaju probleme sa zgrušavanjem krvi.
• Antikoagulansi: To su lekovi koji sprečavaju preterano stvaranje krvnih ugrušaka. Koriste se za lečenje poremećaja zgrušavanja krvi.
• Terapija faktorima rasta: Ova terapija pomaže koštanoj srži da stvara više crvenih i belih krvnih zrnaca. Primer su lekovi poznati kao ESA, koji pomažu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
• Kortikosteroidi: Ovi lekovi smanjuju aktivnost imunološkog sistema i mogu se koristiti za lečenje autoimune hemolitičke anemije.

Svaka od ovih terapija može imati različite nuspojave. Važno je razgovarati s lekarom o mogućim nuspojavama i načinima kako ih ublažiti.

Šta očekivati kod nezloćudnih bolesti krvi?

Nezloćudne bolesti krvi mogu se dosta razlikovati. Naprimer, mnoge osobe s poremećajima zgrušavanja krvi mogu imati normalan životni vijek, ali im lekovi i lečenje mogu biti potrebni celog života. S druge strane, neke bolesti krvi, poput anemije srpastih ćelija, mogu biti opasne po život. Tok bolesti zavisi i od starosti osobe i njenog općeg zdravstvenog stanja. Zato je važno razgovarati s lekarom o tome šta se može očekivati.

Mogu li se nezloćudne bolesti krvi sprečiti?

Mogućnost sprečavanja bolesti krvi zavisi od njenog uzroka. Nasledne bolesti nije moguće sprečiti, dok se neke druge mogu razviti kao posledica zdravstvenih problema. Neki od tih problema mogu se sprečiti, a neki ne. Čak i kada se bolest ne može sprečiti, određenim merama moguće je smanjiti rizik od komplikacija.

Kako smanjiti rizik od razvoja bolesti krvi?

Briga o općem zdravlju može pomoći u smanjenju rizika od bolesti koje dovode do problema s krvlju.

Preporučuje se:

• Zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima: Važno je jesti hranu bogatu gvožđem, poput jaja, puretine, nemasne govedine, bubrega i jetre. Dobar izvor gvožđa su i crni grah, zeleno lisnato povrće, druge mahunarke i smeđa riža.
• Redovna fizička aktivnost: Redovno vežbanje pomaže u jačanju imunološkog sistema.
• Održavanje zdrave telesne težine: Razgovarajte s lekarom o tome koja je telesna težina odgovarajuća za vas i kako je održavati.
• Zaštita od infekcija: Redovno i temeljito perite ruke. Razgovarajte s lekarom o vakcini protiv sezonske gripe i drugim vakcinama koje bi vam mogle biti potrebne.
• Redovni lekarski pregledi: Ako imate bolest krvi ili postoji rizik da je razvijete, lekar će vam preporučiti redovne kontrole. Po potrebi će uraditi i krvne pretrage.

Kako živjeti s bolešću krvi?

Bolesti krvi mogu promeniti svakodnevni život, ali postoje načini da se i s njima živi kvalitetno.

Naprimer:

• Obavestite porodicu i prijatelje: Recite im kako bolest utiče na vaš svakodnevni život i koje aktivnosti vam mogu predstavljati problem. Tako će znati i kako vam pomoći u hitnim situacijama.
• Nosite medicinsku narukvicu: U slučaju ozbiljne bolesti ili povrede, narukvica s informacijama o vašem zdravstvenom stanju može pomoći zdravstvenim radnicima da vam pruže potrebnu pomoć.
• Jedite hranu bogatu gvožđem: Zdrava i pravilna ishrana može biti korisna osobama koje imaju bolesti krvi.
• Reagujte na krvarenje na vreme: Ako imate poremećaj krvarenja, lekar vam može propisati lekove (faktore zgrušavanja) koji pomažu da se krvarenje zaustavi. U slučaju krvarenja, važno je odmah koristiti propisanu terapiju prema uputama lekara.
• Smanjite rizik od povreda: Osobe s poremećajima krvarenja trebaju izbegavati kontaktne sportove i aktivnosti kod kojih postoji veći rizik od pada ili udarca. Također, važno je uvek koristiti sigurnosni pojas u automobilu i nositi kacigu tokom vožnje bicikla.

Kada se javiti lekaru?

Ako primetite promene na telu koje mogu značiti da se vaše stanje pogoršava, potrebno je javiti se lekaru.

Kada je potrebno otići u hitnu pomoć?

Neke nezloćudne bolesti krvi mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme koji zahtevaju hitnu pomoć. Osobe s poremećajima zgrušavanja krvi imaju veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Oni mogu dovesti do plućne embolije, srčanog ili moždanog udara. Ako se pojavi bol u prsima, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć na broj 112.

Kod osoba s poremećajima krvarenja, krvarenje nakon povrede može biti teško zaustaviti. Ako propisani lekovi ne pomažu, potrebno je odmah otići u hitnu pomoć.

Koja pitanja postaviti lekaru?

Postoji mnogo vrsta nezloćudnih bolesti krvi.

Ako vam je dijagnosticirana neka od ovih bolesti, možete postaviti lekaru sledeća pitanja:

• Koju vrstu bolesti krvi imam?
• Kako će ova bolest uticati na mene?
• Da li je ova bolest opasna po život?
• Koje su mogućnosti lečenja?
• Koje su nuspojave lečenja?
• Mogu li se potpuno izlečiti?
• Ako se bolest ne može izlečiti, hoću li morati uzimati lekove celog života?
• Zašto i kako je kod mene nastala ova bolest?
• Ako je bolest nasledna, trebaju li članovi moje uže porodice uraditi genetsko testiranje?

Kod nezloćudnih bolesti krvi, krv ne funkcioniše kako treba. Kod nekih osoba se ne zgrušava dovoljno, što dovodi do pojačanog krvarenja. Kod drugih se krv previše lako zgrušava, pa postoji veći rizik od nastanka ugrušaka koji mogu izazvati srčani ili moždani udar. Ove bolesti su najčešće hronične, odnosno dugotrajne, pa je često potrebno lečenje i redovno odlaziti na kontrole tokom celog života. Ipak, uz odgovarajuće lečenje, većina osoba s nezloćudnim bolestima krvi može imati normalan životni vek i dobar kvalitet života.