U našem članku „Šta je Pagetova bolest (osteitis deformans), koji su simptomi i kako se leči?“ detaljnije ćemo govoriti o ovoj bolesti. Pagetova bolest (osteitis deformans) je hronična bolest kostiju. Kod ove bolesti kosti se brže razgrađuju i ponovo stvaraju. Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome. Bolest se češće javlja kod starijih osoba, a retka je kod osoba mlađih od 50 godina. Češća je kod ljudi porijeklom iz severne Evrope.
Šta je Pagetova bolest (osteitis deformans)?
Pagetova bolest je rijetka hronična bolest kostiju kod koje se kosti razgrađuju i ponovo stvaraju brže nego normalno. Novo koštano tkivo može biti slabije i nepravilno. Zbog toga su ove kosti sklonije prelomima. Ako bolest zahvati kost blizu zgloba, može se razviti i artritis.
Koje kosti Pagetova bolest najčešće zahvata?
Pagetova bolest može zahvatiti bilo koju kost u telu, ali se najčešće javlja na kostima karlice, lobanje, kičme i nogu, posebno na butnoj kosti (femur) i goljeničnoj kosti (tibija). Bolest može zahvatiti samo jednu kost, što se naziva monoostotični oblik, ili više kostiju, što se naziva poliostotični oblik.
Koga pogađa Pagetova bolest (osteitis deformans)?
Pagetova bolest se može javiti kod bilo koga, ali je češća kod osoba starijih od 50 godina. Veći rizik imaju osobe poreklom iz severne Evrope, kao i ljudi koji žive u zemljama u koje se doselio veliki broj evropskih doseljenika.
Koliko je Pagetova bolest česta?
Broj oboljelih razlikuje se od zemlje do zemlje. Pagetova bolest je češća u nekim evropskim zemljama. U Sedinjenim Američkim Državama ima je oko 1% stanovništva.
Da li je Pagetova bolest rak?
Pagetova bolest nije rak. Ipak, u veoma retkim slučajevima može dovesti do raka kostiju koji se zove osteosarkom.
Postoje i druge bolesti koje nose naziv Paget, ali nisu povezane sa Pagetovom bolešću kostiju:
- Pagetova bolest dojke: redak oblik raka dojke kod kojeg se ćelije raka javljaju na bradavici ili oko nje.
- Pagetova bolest vulve: redak oblik raka kože koji se javlja na području vulve.
Ove bolesti nisu isto što i Pagetova bolest kostiju i nisu međusobno povezane.
Koji su uzroci Pagetove bolesti (osteitis deformans)?
Tačan uzrok Pagetove bolesti još uvijek nije poznat. Smatra se da na njen nastanak mogu uticati genetski faktori i faktori iz okoline.
Koji su simptomi Pagetove bolesti (osteitis deformans)?
Mnogi ljudi koji imaju Pagetovu bolest nisu ni svesni da je imaju. Neki nemaju nikakve simptome, dok kod drugih mogu biti veoma blagi. Kada se simptomi pojave, često liče na simptome drugih bolesti kostiju i zglobova, kao što je artritis.
Simptomi zavise od toga koje su kosti zahvaćene. Ako se bolest ne leči, obično se polako pogoršava.
Mogu se javiti sledeći simptomi:
- Bolovi u kostima ili zglobovima: Bol može biti posljedica same bolesti ili artritisa koji se može razviti kao njena komplikacija. Ako je zahvaćena kost blizu zgloba, može doći do osteoartritisa.
- Povećanje glave, krivljenje ruku ili nogu i zakrivljenost kičme: Ovakve promene na kostima mogu se pojaviti kod uznapredovale Pagetove bolesti.
- Prelomi kostiju: Pagetova bolest može dovesti do slabljenja kostiju, pa se one lakše mogu slomiti.
- Glavobolja i gubitak sluha: Ovi simptomi se mogu javiti ako bolest zahvati kosti lobanje.
Kako se dijagnostikuje Pagetova bolest (osteitis deformans)?
Pošto Pagetova bolest često ne izaziva nikakve simptome ili su oni veoma blagi, često se otkrije slučajno. Na primer, može se primetiti na rendgenskom snimku ili nalazu krvi koji su urađeni iz nekog drugog razloga. Za potvrdu dijagnoze najčešće se koristi rendgenski snimak.
Koje pretrage se rade za dijagnozu Pagetove bolesti (osteitis deformans)?
Za otkrivanje Pagetove bolesti mogu se raditi sljedeće pretrage:
- Krvni test alkalne fosfataze: Povišen nivo alkalne fosfataze u krvi može ukazivati na Pagetovu bolest. Nekada upravo ovaj nalaz prvi pokaže da osoba možda ima ovu bolest.
- Rendgen: Na rendgenskom snimku doktor može videti koje su kosti zahvaćene Pagetovom bolešću. Zahvaćene kosti na snimku izgledaju drugačije od zdravih kostiju.
- Snimanje kostiju: Ova pretraga se može koristiti da bi se videlo koje su kosti zahvaćene i koliko je bolest uznapredovala. Tokom pregleda u venu se ubrizgava mala i sigurna količina radioaktivne supstance. Ona putem krvi dolazi do kostiju, a delovi zahvaćeni Pagetovom bolešću na snimku se jasnije vide.
Kako se leči Pagetova bolest (osteitis deformans)?
Lečenje Pagetove bolesti može uključivati:
- Lekove: Za liječenje se koriste različiti lekovi, a najčešće bifosfonati. Jedan od najefikasnijih je zoledronat. Često je dovoljna samo jedna doza da bolest duže vreme bude pod kontrolom. Međutim, lek ne može ispraviti promene na kostima koje su već nastale.
- Operaciju: U nekim slučajevima operacija je potrebna zbog posljedica Pagetove bolesti. To može biti ugradnja proteze kuka ili kolena, ispravljanje deformisane kosti ili operacija kojom se omogućava da slomljena kost pravilno zaraste.
Može li se Pagetova bolest (osteitis deformans) potpuno izlečiti?
Trenutno ne postoji lečenje koje može potpuno ukloniti Pagetovu bolest, ali postoje terapije koje je mogu držati pod kontrolom. Što se bolest ranije otkrije i počne lečiti, manja je mogućnost da dođe do komplikacija.
Da li Pagetova bolest (osteitis deformans) prolazi s vremenom?
Pagetova bolest je hronična bolest i traje celi život. Ipak, postoje terapije koje mogu usporiti ili zaustaviti njeno napredovanje. Ako se ne leči, bolest se obično s vremenom polako pogoršava.
Kakav je tok Pagetove bolesti (osteitis deformans)?
Ako se Pagetova bolest otkrije i leči na vreme, prije nego što dođe do komplikacija kao što su artritis, prelomi ili gubitak sluha, prognoza je uglavnom veoma dobra.
Koji su faktori rizika za Pagetovu bolest (osteitis deformans)?
Nažalost, ne postoji način da se Pagetova bolest spreči. Ipak, postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od njenog nastanka:
- Starost: Bolest je češća kod osoba starijih od 50 godina.
- Poreklo: Pagetova bolest je češća u nekim evropskim zemljama, kao što su Engleska, Italija i Španija. Rijetka je kod Skandinavaca i osoba poreklom izvan Evrope koje žive u Evropi.
- Spol: Muškarci imaju nešto veći rizik.
- Porodična historija: Pagetova bolest se ponekad javlja kod više članova iste porodice. Ako neko u porodici ima ovu bolest, rizik može biti veći.
Kako osobe koje imaju Pagetovu bolest treba da brinu o sebi?
Ako osoba ima Pagetovu bolest i koristi lekove, važno je da ih uzima prema uputama doktora.
Pored lekova i operacije, postoje i neke stvari koje mogu pomoći da kosti i zglobovi ostanu što zdraviji:
- Održavanje zdrave telesne težine: Višak kilograma dodatno opterećuje zglobove. Zato je važno održavati zdravu telesnu težinu.
- Fizička aktivnost: Vežbanje može pomoći u očuvanju zdravlja kostiju i pokretljivosti zglobova. Prije početka vežbanja treba se posavetovati sa doktorom, jer neke vežbe mogu previše opteretiti kosti zahvaćene Pagetovom bolešću.
- Dovoljan unos kalcija i vitamina D: Kalcij i vitamin D pomažu u održavanju zdravih i jakih kostiju. Važno je unositi ih dovoljno kroz ishranu, a po potrebi i kroz dodatke prehrani.
Kada se treba obratiti doktoru?
Ako je nivo alkalne fosfataze u krvi povišen, treba proveriti da li je to povezano sa kostima. Takođe, ako se na rendgenskom snimku vide promene koje mogu ukazivati na Pagetovu bolest, potrebno je uraditi dodatne pretrage.
Pagetovu bolest nije uvijek lako otkriti jer često ne daje nikakve simptome. Promene na kostima mogu se razvijati polako, a da osoba to dugo ne primeti. Zato je dobro obratiti pažnju na faktore rizika, posebno ako je već došlo do preloma ili ako postoje simptomi artritisa. U nekim slučajevima Pagetova bolest može biti jedan od razloga za ove probleme. Ako postoje simptomi koji mogu upućivati na Pagetovu bolest, najbolje je obratiti se doktoru.