U našem članku pod naslovom „Šta je melanoza kolona? Koji su njeni simptomi? Kako se leči?” detaljno ćemo govoriti o ovoj temi. Melanoza kolona je bezopasno stanje zbog kojeg debelo crevo na snimcima izgleda tamnije. Može se razviti nakon upotrebe laksativa koji sadrže spojeve poznate kao antrakinoni; primeri uključuju aloju veru, rabarbaru i senu. Ovo stanje se obično povlači nakon prestanka upotrebe ovih laksativa.
Šta je melanoza kolona?
Melanoza kolona je benigno (nekancerogeno) stanje usled kojeg unutrašnja sluznica debelog creva poprima tamniju boju nego što je uobičajeno. Kod ovog stanja pojedini delovi debelog creva mogu postati tamnosmeđi ili crni. Melanoza kolona obično ne uzrokuje simptome, a promenu boje lekar najčešće uoči tokom slikovnog pregleda.
Ova neuobičajena boja debelog creva može delovati zabrinjavajuće, ali obično nije znak bolesti niti ozbiljnog zdravstvenog problema. Do tamne boje dolazi zbog nakupljanja pigmenta lipofuscina u zidu debelog creva. Do nakupljanja ovog pigmenta može doći nakon dugotrajne upotrebe određenih vrsta stimulativnih laksativa. Stimulativni laksativi deluju tako što podstiču kontrakcije crevnih živaca, čime olakšavaju pražnjenje creva.
Ipak, nakon što se dijagnosticira ovo stanje, lekar će preporučiti da prekinete sa upotrebom laksativa koji su uzrokovali melanozu kolona. Nakon prestanka njihove upotrebe, debelo crevo obično vrati svoju prirodnu boju.
Da li je melanoza kolona ozbiljno stanje?
Melanoza kolona nije ozbiljno stanje i ne povećava rizik od razvoja težih zdravstvenih problema.
Koji su simptomi melanoze kolona?
Melanoza kolona ne uzrokuje nikakve simptome. Većina ljudi sazna da ima ovo stanje kada se ono slučajno uoči tokom pregleda koji se obavlja iz drugog razloga, poput kolonoskopije ili fleksibilne sigmoidoskopije.
Tokom kolonoskopije gastroenterolog koristi poseban instrument kako bi pregledao unutrašnjost debelog creva i proverio postoje li izrasline, poput polipa, ili znakovi raka debelog creva. Fleksibilna sigmoidoskopija je sličan pregled, ali se njome ispituje samo donja trećina debelog creva.
Šta uzrokuje melanozu kolona?
Melanoza kolona može se pojaviti kod osoba koje određene laksative koriste duži period. Ovi lekovi mogu privremeno olakšati zatvor, ali nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi niti rješavanju hroničnog zatvora.
Laksativi povezani s melanozom kolona sadrže organski spoj poznat kao antrakinon, koji se nalazi u određenim biljkama. Iako mogu ublažiti zatvor, ne bi se trebali koristiti duže od dvije sedmice.
Istraživači smatraju da upotreba ovih laksativa tokom dužeg vremenskog perioda (obično duže od dvije sedmice) može oštetiti ćelije koje oblažu debelo crevo. Kada se te ćelije oštete, one oslobađaju pigment lipofuscin. Nakupljanje bezopasnog pigmenta lipofuscina može površini debelog creva dati tamnosmeđu ili crnu boju. Kada se to i dogodi, sluznica debelog creva obično se brzo i uspešno sama obnovi.
Laksativi koji sadrže antrakinone uključuju:
- aloju
- krkavinu
- kaskaru sagradu
- frangulu
- rabarbaru
- senu
Koji su ostali uzroci osim upotrebe laksativa?
Melanoza kolona ponekad se može pojaviti i kod osoba koje nikada nisu koristile laksative. U takvim slučajevima mogući uzroci su:
- Hronični prolev.
- Upalne bolesti creva.
- Sindrom iritabilnog creva.
- Nedostatak vitamina E.
- Upotrebu nesteroidnih protuupalnih lekova (NSAID).
- Upotrebu antralina (krema koja se koristi za lečenje kožnog obolenja zvanog psorijaza).
- Konzumaciju hrane bogate nezasićenim masnim kiselinama (to su obično namirnice biljnog porekla).
Kako se dijagnosticira melanoza kolona?
Melanoza kolona se obično otkriva slučajno tokom endoskopskog pregleda, kao što je kolonoskopija. Ovi postupci omogućavaju lekaru da pregleda unutrašnjost debelog creva i proceni postojanje izraslina poput polipa ili karcinoma debelog creva. Kako bi utvrdio uzrok zatvora, lekar može preporučiti kolonoskopiju ili fleksibilnu sigmoidoskopiju.
Tokom pregleda može se uočiti promena boje debelog creva, čak i kada melanoza kolona nije bila glavni razlog za izvođenje postupka.
Kako se leči melanoza kolona?
Prvi korak u lečenju najčešće je prekid upotrebe laksativa koji sadrže antrakinone jer su oni obično i uzrok ovog poremećaja. Nakon njihovog prestanka, promene na sluznici debelog creva postepeno se povlače i crevo s vremenom ponovo dobija svoju uobičajenu boju.
Oporavak obično traje od šest mjeseci do godinu dana. Za to vreme zatvor se može regulisati drugim, prikladnijim metodama kao što su:
- Povećanje unosa vlakana: Treba češće konzumirati namirnice bogate vlaknima, kao što su testenina od integralnog brašna, hleb od celovitih žitarica, voće i povrće.
- Unos dovoljne količine tečnosti: Dovoljan unos vode pomaže u omekšavanju stolice i pravilnom radu creva, zato budeite sigurni da unosite dovoljnu količinu tečnosti. Također, treba izbegavati napitke koji mogu dovesti do dehidracije, poput alkohola i napitaka s kofeinom.
- Održavanje fizičke aktivnosti: Vežbanje može potaknuti rad i olakšati pražnjenje creva.
- Promena vrste laksativa: Umesto stimulativnih laksativa, ponekad je potrebno koristiti laksative koji povećavaju volumen stolice ili preparate za njeno omekšavanje. Lekar može preporučiti koja je opcija najprikladnija.
Ako ova rešenja ne pomognu, lekar može zajedno s pacijentom raditi na tome da se pronađe tretman koji će biti efikasan.
Šta očekivati kod melanoze kolona?
Nakon prestanka upotrebe laksativa koji sadrže antrakinone ili lečenja osnovnog uzroka, debelo crevo bi se trebalo postepeno vratiti u svoju uobičajenu boju. Promena boje ne utiče na funkciju debelog creva niti na opće zdravstveno stanje.
Može li se melanoza kolona sprečiti?
Najbolji način prevencije jeste izbegavanje laksativa koji sadrže antrakinone. Također je važno pridržavati se preporuka lekara o pravilnom lečenju i sprečavanju zatvora.
Da li je melanoza kolona povezana s rakom?
Melanoza kolona nije znak raka debelog creva niti povećava rizik od njegovog razvoja. Radi se o bezopasnoj promeni boje sluznice debelog creva.
Zabrinutost zbog moguće povezanosti s rakom uglavnom potiče iz ranijih istraživanja antrakinonskih laksativa. U studijama na pacovima utvrđeno je da njihova dugotrajna upotreba može dovesti do razvoja tumora. Ipak, za sada nema dokaza da ovi lekovi izazivaju slične promene kod ljudi. Istraživači nastavljaju ispitivati ove lekove radi sigurnosti, posebno u smislu dugotrajne upotrebe u lečenju zatvora. Do danas nije pronađen nijedan dokaz o direktnoj povezanosti između upotrebe antrakinonskih laksativa i raka debelog creva ili bilo koje druge vrste raka.
Ipak, prekomerna upotreba bilo kojeg laksativa (uključujući stimulativne laksative) može predstavljati zdravstveni rizik. Lekar može pomoći u odabiru odgovarajućeg, sigurnog i efikasnog načina lečenja.
Tamna boja tkiva može delovati zabrinjavajuće jer se često povezuje s odumiranjem tkiva. Ipak, kod melanoze kolona takva promena boje ne znači da je prisutna bolest niti neko trajno oštećenje. Ovo stanje često ukazuje na potrebu za promenom načina lečenja zatvora. Kako bi se izbegla dugotrajna upotreba laksativa koji sadrže antrakinone, preporučuje se razgovor s lekarom o sigurnijim metodama lečenja i prevencije zatvora.