U našem članku pod naslovom „Što je disgeuzija? Koji su njeni simptomi? Kako se leči?” istražit ćemo detalje ovog stanja. Disgeuzija je poremećaj oseta okusa. Osobe s tim stanjem svu hranu doživljavaju kao hranu metalnog, slatkog, kiselog ili gorkog okusa. Mnogi čimbenici – poput pušenja, zdravstvenih stanja, lekova ili loše oralne higijene – mogu uzrokovati disgeuziju. Lečenje zavisi od osnovnog uzroka i može uključivati prestanak pušenja, prilagođavanje terapije te poboljšanje oralne higijene.
Što je disgeuzija?
Disgeuzija je poremećaj koji utiče ne oset okusa. Osobe s ovim stanjem često navode da sve što jedu ima metalan, ustajao ili gorak okus. Disgeuzija nije ozbiljno zdravstveno stanje, no može uticati na apetit i kvalitetu života. Lečnici nekada za ovo stanje koriste i naziv „parageuzija”.
Disgeuzija se razlikuje od ageuzije, koja označava gubitak oseta okusa.
Je li disgeuzija česta pojava?
Prema istraživanjima, približno 17 % stanovnika Sjedinjenih Američkih Država tokom života doživi ovaj poremećaj oseta okusa.
Koji su simptomi disgeuzije?
Simptomi disgeuzije mogu se razlikovati od osobe do osobe. Hrana često ima neuobičajen ili izmenjen okus, a najčešće se javljaju sledeće tegobe:
- Sva hrana ima metalan ili gorak okus.
- Hrana koja je inače slatka ili slana više nema takav okus.
- Hrana koja je nekad bila ukusna sada ima loš okus, a ponekad čak i okus kao da je pokvarena.
- Neugodan okus u ustima prisutan je čak i kada ništa niste jeli.
Koji su uzroci disgeuzije?
Brojni faktori mogu dovesti do razvoja ovog stanja, uključujući:
- Starenje: Oset okusa menja se s godinama.
- Lekovi: Mnogi lekovi mogu uticati na oset okusa, uključujući bezreceptne lekove protiv alergija te lekove na recept, poput antibiotika, antidepresiva i kemoterapeutika.
- Zubne proteze: Ako je potrebna proteza koja prekriva meko nepce, takva pomagala mogu uticati na receptore okusa i promeniti okus hrane.
- Loša oralna higijena.
- Korištenje duhanskih proizvoda.
- Posebna zdravstvena stanja.
Koja zdravstvena stanja mogu uzrokovati disgeuziju?
Mnoga stanja mogu uzrokovati ovaj poremećaj a neka od njih su:
- Suha usta: Suha usta nastaju kada žlezde slinovnice, usled nedovoljnog unosa tekućine, proizvode manju količinu sline.
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Prodiranje želučane kiseline u usnu šupljinu može promeniti oset okusa, zbog čega se kod nekih osoba s GERB-om kao posljedica javlja disgeuzija.
- Rak glave i vrata: Rak i lečenje raka, poput kemoterapije ili radioterapije, mogu uticati na oset okusa.
- Infekcije: Virusne infekcije kao što su obična prehlada, gripa ili COVID-19 utiču na oset okusa.
- Upala: Svako stanje koje uzrokuje upalu jezika može uticati na receptore za okus i sam oset okusa.
- Metabolički poremećaji: Dijabetes, hipotireoza, bolesti bubrega, bolesti jetre i druga metabolička stanja mogu uzrokovati disgeuziju.
- Oštećenje živaca: Osetom okusa upravljaju određeni živci. Ako se oni oštete tokom operacije uha ili vrata, njihova funkcija može biti narušena, što može dovesti do pojave disgeuzije.
- Neurološki poremećaji: Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest i multipla skleroza (MS) također se povezuju sa disgeuzijom.
- Trudnoća: Disgeuzija je česta pojava tekom trudnoće, a obično je uzrokovana naglim promenama razine hormona. Simptomi često nestaju sami od sebe nakon prvog tromjesečja.
- Traumatska ozleda mozga: Oštećenje nosne sluznice, mirisnog živca ili dela mozga odgovornog za obradu okusa usled traumatske ozlede mozga može uzrokovati disgeuziju.
- Nedostatak vitamina ili minerala: Osobe s nedostatkom cinka ili vitamina B skupine, posebice, sklonije su pojavi disgeuzije.
Kako se postavlja dijagnoza disgeuzije?
Lečnik prvo obavlja fizikalni pregled i postaviti pitanja o vašim simptomima. Također može tražiti da se obave sledeće pretrage:
- Test prepoznavanja mirisa: Budući da su okus i miris međusobno usko povezani, lečnik može proceniti sposobnost prepoznavanja različitih mirisa kako bi utvrdio postoji li gubitak njuha.
- Testovi praga oseta okusa: Ovim testovima proverava se kada osoba počinje osećati određeni okus.
- Pretrage krvi: Lečnik može zatražiti kompletnu krvnu sliku te pretrage za proveru razine kalija, kalcija, željeza i vitamina B12.
- Slikovne pretrage: Ponekad slikovne pretrage kao što su rendgensko snimanje, CT ili MR mogu pomoći lečniku da utvrdi postoje li izrasline ili druge fizičke promene koje utiču na oset okusa.
Kako se leči disgeuzija?
Lečenje ovisi o temeljnom uzroku disgeuzije. Primerice, ako je ovaj poremećaj uzrokovan određenim lekom, promena terapije može biti od pomoći. Ako na oset okusa i mirisa utiče virusna infekcija – poput bolesti COVID-19 – lečnik može preporučiti trening oseta mirisa.
Istraživanja pokazuju da miris čini približno 80 % doživljaja okusa. Nos i grlo povezani su istim disajnim putem, pa miris hrane tokom žvakanja može iz stražnjeg dela usta doći do nosa. Trening mirisa uključuje svakodnevno udisanje različitih mirisa tokom nekoliko sedmica. Ti mirisi s vremenom potiču olfaktorni sistem u mozgu i pomažu u obnavljanju sposobnosti prepoznavanja mirisa.
Što očekivati kod disgeuzije?
Ono što se može očekivati ovisi o osnovnom uzroku ovog poremećaja. U većini slučajeva disgeuzija nestaje sama od sebe nakon što lečnik utvrdi njen uzrok. Naprimer, ako je uzrok pušenje, prestanak pušenja uklonit će taj problem. Ako je uzrok određeni lek, promena terapije može biti od pomoći.
Ipak, disgeuzija ponekad može biti posljedica neke hronične bolesti ili leka koji nije moguće zameniti. U takvim situacijama disgeuzija može potrajati, ali postoje različiti načini za ublažavanje neugodnog okusa u ustima.
Kako se može smanjiti rizik od disgeuzije?
Rizik se može smanjiti:
- Izbegavanjem pušenja.
- Unosom dovoljne količine tečnosti bez šećera i kofeina.
- Zaštitom od traumatskih ozleda mozga ili virusnih infekcija.
- Obratite pažnju na promene u osjetu okusa. Ako neka hrana odjednom ima drugačiji okus, razmislite je li se nedavno pojavilo nešto novo, da li ste počeli uzimati novi lek ili konzumirati hranu koju ranije niste probali.
Kako osoba s disgeuzijom može ublažiti svoje tegobe?
Disgeuzija se najčešće povlači nakon što lečnik otkrije i leči njezin uzrok. Do tada se simptomi mogu ublažiti primenom nekoliko jednostavnih mera, kao što su:
- Prilagodba prehrane: Kisela hrana, poput agruma, ukiseljenog povrća i hrane s octom, može smanjiti metalni okus u ustima. Treba izbegavati jako začinjenu, vrlo slatku hranu i namirnice s mnogo konzervansa.
- Održavanje hidratacije: Dovoljan unos tečnosti i napitaka bez kofeina pomaže u sprečavanju suhoće usta, koja može pogoršati disgeuziju.
- Izbegavanje metala: Umesto metalnog pribora za jelo i boca za vodu preporučuje se koriščenje staklenih, plastičnih ili keramičkih pribora za jelo.
- Održavanje oralnog zdravlja: Redovno pranje zubi i korištenje zubnog konca mogu pomoći u upravljanju disgeuzijom ili sprečavanju njenog razvoja.
- Ispiranje usta prije jela: Ispiranje usta mješavinom sode bikarbone i vode neutralizira oralnu kiselost, omogućujući hrani da ima pravi okus.
- Isprobavanje leda: Sisanje kockica leda, usitnjenog leda ili smrznutih poslastica bez šećera pomaže u sprečavanju suhoće usta.
- Prestanak pušenja: Prestanak pušenja poboljšava oset okusa.
Disgeuzija može smanjiti uživanje u omiljenoj hrani. Zbog nje hrana može imati metalan okus, dok slatke namirnice ponekad mogu delovati kiselo. Uzroci ovog poremećaja mogu biti različiti. Ako primetite promene u okusu hrane, preporučuje se da se obratite lekaru. Iako se neki uzroci ne mogu izbeći, postoje načini da se ublaži uticaj disgeuzije na oset okusa.