Šta je retinitis pigmentosa (noćno slepilo)? Koji su simptomi i kako se leči? U ovom tekstu ćemo detaljnije govoriti o retinitis pigmentosi, poznatoj i kao noćno slepilo. Retinitis pigmentosa utiče na mrežnicu oka, koja se nalazi u zadnjem delu oka i sastoji se od ćelija koje primaju svetlost. To je nasledna bolest i vremenom dovodi do toga da ćelije mrežnice gube svoju funkciju. Kako bolest napreduje, vid se postepeno pogoršava. Kod mnogih osoba koje imaju retinitis pigmentosu, u odrasloj dobi dolazi do značajnijeg gubitka vida.
Šta je retinitis pigmentosa (noćno slepilo)?
Retinitis pigmentosa je nasledno obolenje oka koje oštećuje mrežnicu. Kako bolest napreduje, mrežnica sve slabije obavlja svoju funkciju i vid se postepeno smanjuje. Mrežnica se nalazi na zadnjem dielu oka. Njena uloga je da primi svetlost i pošalje informacije mozgu, koji od tih informacija stvara sliku. Možemo je uporediti sa delom fotoaparata koji prima sliku. Ako je taj dio oštećen, ni slika neće biti jasna.
Bolest je prisutna od rođenja, ali se prve tegobe često pojave tek kasnije, najčešće u detinjstvu. Simptomi se s vremenom polako pojačavaju. Kod dece se najprije obično primeti da slabije vide u mraku. Kasnije se može smanjiti i bočni vid, pa osoba vidi sve uži prostor ispred sebe. Kod mnogih osoba sa retinitis pigmentosom do 40. godine može doći do značajnog slabljenja vida, a neke osobe mogu biti zakonski smatrane slepima. Ipak, bolest može napredovati veoma sporo, pa je u početku teško primetiti promene.
Zašto se bolest zove retinitis pigmentosa?
Naziv retinitis pigmentosa zapravo nije potpuno tačan. Reč „retinitis“ znači upala mrežnice. Međutim, kod retinitis pigmentose nema upale. Prikladniji naziv mogao bi biti „retinalna distrofija“. Ovaj izraz znači propadanje ili postepeno oštećenje mrežnice. S druge strane, reč „pigmentosa“ opisuje jednu promenu koja se vidi kod ove bolesti. Kada se fotoreceptorske ćelije oštete, dolazi do nakupljanja pigmenta u mrežnici.
Koji su simptomi retinitis pigmentose (noćnog slepila)?
Simptomi se obično počinju pojavljivati u kasnijem detinjstvu ili u adolescenciji i postepeno napreduju.
Najčešći simptomi su:
- Poteškoće sa vidom pri slabom osvetljenju, odnosno noćno slepilo.
- Slepe tačke na rubovima vidnog polja.
- Sužavanje vidnog polja, odnosno tunelski vid.
Kako se centralni vid smanjuje, mogu se pojaviti poteškoće kod:
- Čitanja ili poslova koji se rade iz blizine.
- Prepoznavanja lica.
- Razlikovanja različitih boja.
Simptomi mogu biti veoma blagi i mogu napredovati toliko sporo da se problem u početku uopšte ne primeti. Neke osobe odu kod doktora još u detinjstvu radi pregleda, dok se kod drugih bolest otkrije tek mnogo kasnije.
Koji su uzroci retinitis pigmentose (noćnog slepila)?
Kod retinitis pigmentose problem je povezan sa određenim promenama u genima. Geni na neki način daju upute ćelijama kako da se razvijaju i rade svoj posao. Ako se te upute promene, mogu se pojaviti različiti nasledni poremećaji. Naučnici su do danas pronašli skoro 100 promena u genima koje se mogu povezati sa ovom bolešću. Neke od njih osoba nasledi od roditelja, dok se druge mogu pojaviti spontano, bez ranije porodične istorije.
Pošto svaka genetska promena ne deluje isto na mrežnicu, ni bolest kod svih osoba ne izgleda jednako. Zbog toga se retinitis pigmentosa zapravo posmatra kao grupa sličnih obolenja. Nekome se vid može pogoršavati dosta sporo, a kod nekoga promene mogu napredovati brže. Ponekad retinitis pigmentosa nije jedini zdravstveni problem, nego se javlja kao dio šireg naslednog sindroma. Jedan od poznatijih primera je Usherov sindrom, kod kojeg mogu biti zahvaćeni i drugi delovi tela.
Šta se dešava u telu kod retinitis pigmentose?
Kod retinitis pigmentose ćelije koje se nalaze u mrežnici postepeno počinju slabije raditi. Te ćelije zovemo fotoreceptori i one su zadužene za primanje svetlosti. Njihov zadatak je da svetlost pretvore u signale koje mozak kasnije pretvara u sliku koju vidimo. Postoje dvije vrste tih ćelija, štapići i čepići. Štapići nam najviše pomažu kada gledamo u mraku ili pri slabijem svetlu, dok su čepići važni za raspoznavanje boja i sitnih detalja. Kod ove bolesti obično prvo budu pogođeni štapići, a tek kasnije i čepići.
Kako se prepoznaje retinitis pigmentosa?
Oftalmolog može primetiti znakove retinitis pigmentose tokom običnog pregleda očiju. Pregled vidnog polja može pokazati da li postoji gubitak bočnog vida. Pregled oka pomoću posebnih uređaja može pokazati promene na mrežnici. Doktor može tražiti i dodatno snimanje mrežnice. Također se može uraditi ERG test kojim se proverava električna aktivnost mrežnice.U nekim slučajevima može se preporučiti i genetsko testiranje kako bi se otkrilo koja genetska promena je povezana sa bolešću.
Kako se leči retinitis pigmentosa (noćno slepilo)?
Za retinitis pigmentosu trenutno ne postoji lečenje koje može potpuno ukloniti bolest. Ipak, postoje razna pomagala i metode koje mogu pomoći osobama sa slabijim vidom da lakše obavljaju svakodnevne aktivnosti.
O mogućnostima rehabilitacije vida može se razgovarati sa doktorom. To može uključivati:
- Pomagala za vid i različite uređaje koji olakšavaju svakodnevni život.
- Radnu terapiju.
- Posebnu edukaciju ili pomoć vezanu za posao.
- Savetovanje ili grupe podrške.
- Genska terapija: Genska terapija je jedno od područja koje daje dosta nade. Ipak, do sada je FDA u SAD-u odobrila terapiju samo za jednu vrstu retinitis pigmentose povezanu sa genom RPE65.
- Vitamin A: Kod nekih oblika retinitis pigmentose vitamin A može usporiti napredovanje bolesti. Međutim, prevelika količina vitamina A može biti štetna, zato ga ne treba uzimati bez saveta doktora.
- Proteza mrežnice: Umetni implant mrežnice kod nekih osoba može pomoći da se vrati dio vida, ali rezultat nije isti kod svih. Doktor može proceniti da li je osoba dobar kandidat za ovu vrstu operacije.
Šta se može očekivati kod retinitis pigmentose?
Kod većine osoba sa retinitis pigmentosom vid se s vremenom smanjuje toliko da može uticati na svakodnevni život. Nije moguće unapred tačno znati koliko će se vid pogoršati niti koliko brzo će bolest napredovati. Zbog toga je nekad potrebno naučiti drugačije obavljati neke svakodnevne stvari. Privikavanje na slabiji vid nije uvijek lako, posebno kada se vid počne menjati u odrasloj dobi. Ipak, s vremenom se osoba može naviknuti i prilagoditi svakodnevni život novoj situaciji.
Retinitis pigmentosa postoji još prije rođenja, ali se kod nekih ljudi otkrije tek mnogo godina kasnije. Kod dece su redovni pregledi očiju veoma važni, jer se promene tako mogu ranije uočiti. Ako se na vreme zna šta se može očekivati, lakše je pripremiti dete i napraviti plan za budućnost. Također može pomoći da se osoba više oslanja na druga čula. To kasnije može olakšati svakodnevni život sa slabijim vidom.