Šta je geografska atrofija? Koji su simptomi i kako se leči? U ovom članku objasnit ćemo šta je geografska atrofija, koji su njeni simptomi i kako se leči. Geografska atrofija je uznapredovali oblik bolesti oka koji slabi centralni vid. Osobe s ovom bolešću mogu teže čitati, voziti i prepoznavati lica. Rizik od nastanka bolesti može se smanjiti, a danas postoje i lekovi koji mogu usporiti njeno napredovanje.
Šta je geografska atrofija?
Geografska atrofija je medicinski naziv za uznapredovali stadij suhe makularne degeneracije povezane sa starenjem. Makularna degeneracija je bolest oka koja zahvata makulu, dio mrežnjače odgovoran za centralni vid. Ova bolest utiče na sposobnost da jasno vidimo ono što se nalazi direktno ispred nas. Međutim, periferni vid, odnosno vid sa strane, uglavnom ostaje očuvan.
Geografska atrofija najčešće zahvata oba oka. Kod osoba s ovom bolešću mogu se pojaviti slepe tačke u centralnom vidnom polju, a vid postepeno postaje slabiji.
Koliko je geografska atrofija česta?
Procenjuje se da više od 8 miliona ljudi širom sveta ima geografsku atrofiju. Ona se javlja kod približno 20% osoba koje imaju makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem.
Koji su simptomi geografske atrofije?
Najčešći simptomi geografske atrofije su:
- Slabljenje vida i smanjena jasnoća slike.
- Poteškoće pri čitanju, vožnji, ručnom radu i drugim aktivnostima za koje je potreban jasan centralni vid.
- Pojava tamne ili slepe tačke u sredini vidnog polja.
- Otežan vid pri slabom osvetljenju.
- Boje izgledaju bledo i manje izraženo.
Geografska atrofija predstavlja uznapredovali stadij makularne degeneracije. U ranijim fazama bolesti simptomi mogu biti gotovo neprimetni, posebno ako je zahvaćeno samo jedno oko.
Koji su uzroci geografske atrofije?
Geografska atrofija nastaje u završnom stadiju suhe makularne degeneracije povezane sa starenjem. Tačan uzrok ove bolesti još uvijek nije u potpunosti poznat. Istraživači smatraju da određeni dio imunološkog sistema, poznat kao sistem komplementa, može imati važnu ulogu u njenom nastanku.
Također, genetski faktori i uticaji iz okoline mogu doprineti razvoju bolesti. Geografska atrofija nije zarazna bolest i ne može se preneti s jedne osobe na drugu.
Ko ima veći rizik od razvoja geografske atrofije?
Geografska atrofija može se pojaviti kod svakoga, ali neke osobe imaju veći rizik od razvoja ove bolesti.
U rizične grupe spadaju:
- Osobe starije od 60 godina.
- Osobe bele rase.
- Osobe sa svetlom bojom očiju.
- Osobe koje u porodici imaju članove s makularnom degeneracijom ili drugim naslednim bolestima oka.
- Osobe koje puše ili su ranije pušile.
- Osobe koje ne jedu dovoljno voća i povrća. Tamnozeleno lisnato povrće posebno je korisno za zdravlje očiju.
- Osobe koje provode mnogo vremena na suncu.
- Osobe koje imaju vidnu oštrinu 20/200 ili slabiju, u poređenju s normalnom vidnom oštrinom od 20/20.
Ostali faktori koji mogu povećati rizik od razvoja geografske atrofije su:
- Nepravilna ishrana.
- Gojaznost.
- Visok krvni pritisak.
- Povišen holesterol.
- Dijabetes.
- Koronarna bolest srca.
Koje su posledice geografske atrofije?
Gubitak vida uzrokovan geografskom atrofijom je trajan. Slabljenje centralnog vida može otežati svakodnevne aktivnosti kao što su:
- Čitanje.
- Vožnja.
- Prepoznavanje lica.
- Bavljenje raznim hobijima, ručnim radom i drugim svakodnevnim aktivnostima.
Kako se dijagnosticira geografska atrofija?
Geografska atrofija se otkriva pregledom kod oftalmologa i dodatnim pretragama. Lekar će prvo razgovarati s pacijentom o simptomima, ranijim bolestima i bolestima oka u porodici. Nakon toga obavlja pregled i, prema potrebi, dodatne pretrage.
Koje se pretrage rade za otkrivanje geografske atrofije?
Za postavljanje dijagnoze oftalmolog može preporučiti sledeće pretrage:
- Autofluorescencija očnog dna: Snimanje mrežnjače koje pomaže lekaru da uoči promene na oku, bez upotrebe kontrastne boje.
- Optička koherentna tomografija (OCT): Bezbolno snimanje koje omogućava detaljan pregled mrežnjače.
- Mikroperimetrija: Pregled kojim se proverava koliko dobro različiti delovi mrežnjače reaguju na svetlost.
- Multifokalna elektroretinografija: Pregled kojim se proverava kako mrežnjača reaguje na svetlost.
Kako se leči geografska atrofija?
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je prve lekove za lečenje geografske atrofije. Lekovi pegcetacoplan i avacincaptad pegol mogu usporiti napredovanje bolesti. Primenjuju se injekcijom direktno u oko, najčešće jednom mesečno ili svaka dva meseca, zavisno od leka i plana lečenja. Ovi lekovi ne mogu vratiti već izgubljeni vid, ali mogu pomoći da bolest sporije napreduje.
Oftalmolog može preporučiti i druge načine koji pacijentima olakšavaju svakodnevni život.
To uključuje:
- Rehabilitacija vida: Korištenje posebnih naočala, lupa i drugih pomagala koja osobama sa slabijim vidom olakšavaju čitanje i svakodnevne aktivnosti.
- AREDS2 dodaci prehrani: Sadrže lutein, zeaksantin, vitamin E, cink i bakar. Kod nekih osoba s makularnom degeneracijom mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Prije upotrebe potrebno je posavetovati se s oftalmologom. Starija formula AREDS1 sadržavala je beta-karoten, koji može povećati rizik od raka pluća kod pušača.
- Ugradnja minijaturnog teleskopa (IMT): Tokom operacije prirodna očna leća zamenjuje se malim teleskopom. On povećava sliku i usmerava je na zdravije delove mrežnjače, što nekim pacijentima može olakšati vid.
Koje su nuspojave lečenja geografske atrofije?
Lekovi pegcetacoplan i avacincaptad pegol relativno su novi, pa se njihova djelotvornost i mogući rizici još uvijek prate i istražuju.
Moguće nuspojave su:
- Bol u oku.
- Krvarenje na površini oka.
- Pojava sitnih tačkica ili mrlja koje plutaju pred očima.
- Stvaranje novih, abnormalnih krvnih sudova u oku.
Šta očekivati ako imate geografsku atrofiju?
Geografska atrofija može dovesti do trajnog slabljenja vida. Bolest ne napreduje jednako kod svih osoba. Kod nekih se vid pogoršava sporije, a kod drugih brže. Novi lekovi pokazuju dobre rezultate u usporavanju bolesti i pružaju novu nadu pacijentima.
Geografska atrofija nije smrtonosna bolest i ne utiče na dužinu života.
Može li se geografska atrofija sprečiti?
Geografska atrofija ne može se potpuno sprečiti, ali zdravim načinom života može se smanjiti rizik od njenog nastanka.
Rizik se može smanjiti na sledeće načine:
- Ne pušiti, a ako pušite, pokušati prestati.
- Držati pod kontrolom dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost i povišen holesterol.
- Nositi sunčane naočale s UV zaštitom.
- Koristiti zaštitne naočale tokom poslova, sporta i drugih aktivnosti pri kojima postoji rizik od povrede oka.
- Zdravo se hraniti i redovno biti fizički aktivan.
Kada se javiti lekaru?
Oftalmolog će vam preporučiti koliko često trebate dolaziti na kontrolne preglede. Ako primetite bilo kakve promene vida, obratite se oftalmologu.
U slučaju naglog gubitka vida ili jake boli u oku, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Koja pitanja postaviti lekaru?
Tokom pregleda možete postaviti sledeća pitanja:
- Da li imam geografsku atrofiju ili neku drugu bolest oka?
- Koje pretrage trebam uraditi?
- Da li su novi lekovi za geografsku atrofiju odgovarajući za mene?
- Koliko često trebam dolaziti na kontrolne preglede?
- Mogu li učestvovati u nekom kliničkom istraživanju?
- Na koje promene vida trebam obratiti pažnju?
- Postoje li pomagala ili druge vrste podrške koje mi mogu olakšati svakodnevni život?