U našem tekstu „Šta je alergija na sunce? Koji su simptomi? Kako se leči?“ detaljnije ćemo govoriti o ovoj temi. Alergija na sunce može izazvati crvenilo nakon boravka na suncu. Postoji više vrsta ove alergije, a simptomi mogu biti blagi ili jači. Najbolje je izbegavati jako sunce i zaštititi kožu odećom, ali mogu pomoći i drugi načini lečenja.
Šta je alergija na sunce?
Alergija na sunce se javlja kada se nakon izlaganja suncu pojavi osip, a ponekad i drugi simptomi. Može biti blaga ili jaka. U nekim slučajevima može izazvati ozbiljnije simptome ili otežati svakodnevne aktivnosti.
Koje vrste alergije na sunce postoje?
Postoji više vrsta alergije na sunce, u zavisnosti od vrste osipa, uzroka i osoba kod kojih se najčešće javlja:
- Aktinični prurigo: Ova vrsta alergije može izazvati male izdignute promene ili čvoriće na koži. Osip se može pojaviti i na delovima kože koji nisu bili na suncu. Češće se javlja kod osoba tamnije kože iz Latinske Amerike i kod američkih domorodaca. Smatra se da može biti nasledan. Naziva se i hidroa aestivale ili Hutchinsonov letni prurigo.
- Fotoalergijska reakcija: Ova reakcija nastaje kada neka supstanca na koži dođe u kontakt sa sunčevom svetlošću. To mogu biti lekovi, kreme za sunčanje, šminka ili parfemi. Simptomi se mogu pojaviti nakon nekoliko sati ili čak nekoliko dana.
- Polimorfna svetlosna erupcija: Ova vrsta alergije češća je kod žena, osoba svetlije kože, tinejdžera i mladih odraslih. Nekoliko sati nakon boravka na suncu mogu se pojaviti male kvržice, crvenilo ili mehurići.
- Solarna urtikarija: Ova vrsta alergije može izazvati koprivnjaču već nekoliko minuta nakon izlaska na sunce. Simptomi mogu biti blagi ili jači.
Ko može dobiti alergiju na sunce?
Alergija na sunce može se javiti kod bilo koga, bez obzira na godine, spol ili boju kože. Neke vrste su češće kod osoba svetlije kože, a neke kod osoba tamnije kože. Ako neko u porodici ima alergiju na sunce, postoji veća mogućnost da se ona pojavi i kod drugih članova porodice.
Pored toga, neki lekovi mogu povećati rizik od fotoalergijske reakcije. To su:
- Antibiotici.
- Antigljivični lekovi.
- Antihistaminici.
- Lekovi za snižavanje holesterola.
- Diuretici.
- Hormonski lekovi, kao što su kontracepcijske pilule.
- Nesteroidni protuupalni lekovi.
- Retinoidi, koji se često koriste protiv akni i znakova starenja kože.
Reakcije na sunce najčešće se javljaju u proleće i početkom leta, kada ljudi počinju više vremena provoditi na suncu. Kako se koža tokom leta postepeno navikava na sunce, ove reakcije se mogu javljati ređe.
Koji su uzroci alergije na sunce?
Još uvek nije potpuno jasno šta tačno uzrokuje alergiju na sunce. Istraživanja pokazuju da genetika može imati određenu ulogu. Također se smatra da telo nakon izlaganja suncu može osloboditi histamin ili pokrenuti reakciju imunološkog sistema. Uzroci mogu biti različiti, zavisno od vrste reakcije koja se javlja na koži.
Koji su simptomi alergije na sunce?
Simptomi alergije na sunce mogu se pojaviti nekoliko minuta, sati ili dana nakon izlaganja suncu. Mogu biti blagi ili jaki, zavisno od:
- Količine kože koja je bila izložena suncu.
- Vremena provedenog na suncu.
- Jačine sunčeve svetlosti.
- Vrste alergije na sunce.
Crvenilo se obično javlja samo na delovima kože koji su bili izloženi suncu. Ipak, ponekad se može pojaviti i na drugim delovima tela.
Osip kod alergije na sunce može uključivati:
- Kvržice, papule, čvoriće, mehuriće ili koprivnjaču.
- Svrab.
- Curenje tečnosti iz kože.
- Crvenilo.
- Perutanje ili stvaranje krastica.
- Osećaj peckanja ili žarenja na koži
- Otok.
U retkim slučajevima, alergija na sunce može izazvati sistemske simptome kao što su:
- Glavobolja.
- Vrtoglavica ili nesvestica.
- Mučnina i povraćanje.
- Sviranje u grudima ili otežano disanje.
- Anafilaksija opasna po život (povezana sa solarnom urtikarijom).
Da li je alergija na sunce zarazna?
Osip povezan s alergijom na sunce nije zarazan.
Kako prepoznati alergiju na sunce?
Ako postoji sumnja na alergiju na sunce, trebali biste se posavetovati s porodičnim lekarom ili dermatologom.
Lekar može dijagnosticirati ovo stanje na osnovu sledećeg:
- Razgovor o simptomima.
- Pregled lekova koje osoba koristi i proizvoda koje nanosi na kožu.
- Fototestiranje, tokom kojeg se koža izlaže različitim vrstama svetlosti, talasnim dužinama i jačinama svetlosti. Na taj način lekar može utvrditi šta izaziva reakciju. Fototestiranje se ponekad kombinuje s testiranjem flasterima. Tada se na kožu stavljaju flasteri sa supstancama za koje se sumnja da izazivaju reakciju.
- U retkim slučajevima može se uraditi biopsija kože, kako bi se uzorak kože pregledao pod mikroskopom.
Koje su opcije lečenja alergije na sunce?
Najefikasniji tretman za alergiju na sunce je izbegavanje izlaganja suncu.
Za osobe koje ne mogu izbeći sunce ili kod kojih se javljaju teške reakcije, mogu pomoći sledeći tretmani:
- Antihistaminici poput loratadina, feksofenadina i cetirizina.
- Kortikosteroidi poput prednizona.
- Kreme za ublažavanje svraba.
- Injekcije omalizumaba.
- Fototerapija – dugoročni tretman koji koristi ponovljeno izlaganje svetlosti kako bi se povećala tolerancija kože.
Kako smanjiti rizik od alergije na sunce?
Pošto uzroci alergije na sunce još uvijek nisu potpuno poznati, ne postoji siguran način da se ona spreči.
Šta mogu očekivati osobe koje imaju alergiju na sunce?
Kod alergije na sunce stanje se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih ljudi alergija s vremenom može nestati, dok kod drugih simptomi mogu trajati 10 do 15 godina ili čak duže.
Reakcija na sunce obično se smiri nekoliko sati ili nekoliko dana nakon što osoba više nije na suncu. Ipak, crvenilo na koži može trajati nekoliko sedmica. Ako se koža ne češe i ne ošteti, obično ne ostaju ožiljci.
Kako osobe koje imaju alergiju na sunce mogu zaštititi kožu?
Da bi se sprečile nove reakcije, mogu pomoći sledeće mere:
- U proleće i početkom leta vreme provedeno na suncu može se postepeno povećavati. Tako se koža može lakše naviknuti na sunce.
- Treba izbegavati sunce između 10 i 16 sati, kada je najjače. Najbolje je ostati u zatvorenom prostoru ili u hladu.
- Ne treba koristiti lekove i proizvode koji povećavaju osetljivost kože na sunce.
- Dobro je nositi šešir sa širokim obodom, majice dugih rukava i duge hlače. Po potrebi se mogu koristiti i zaštitne folije za prozore.
- Treba koristiti kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili više. Kremu je potrebno ponovo naneti svaka dva sata, a i češće nakon plivanja ili jakog znojenja.
Kako ublažiti alergiju na sunce?
Ako se pojavi reakcija, može pomoći sledeće:
- Skloniti se sa sunca.
- Na zahvaćene delove kože staviti hladnu i vlažnu krpu.
- Piti dovoljno vode.
- Uzeti antihistaminik koji se može kupiti bez recepta.
Kada treba posetiti lekara?
Ako se nakon izlaganja suncu pojave ozbiljniji simptomi, treba odmah potražiti medicinsku pomoć. To su, na primer:
- Bol u grudima.
- Gubitak svesti.
- Grčevi u mišićima.
- Jaka glavobolja.
- Bol u stomaku.
- Iznenadna i jaka slabost.
- Otežano disanje ili gutanje.
Alergija na sunce može izazvati osip, a ponekad i ozbiljnije tegobe. Ako se pojavi reakcija, treba se što prije skloniti sa sunca i otići u hlad ili zatvoren prostor. O načinima kako sprečiti nove reakcije najbolje je posavetovati se s lekarom.