U našem članku „Šta je enoftalmus, koji su simptomi i kako se leči?“ govorit ćemo o najvažnijim informacijama vezanih za ovo stanje. Enoftalmus znači da je oko uvučeno dublje u očnu duplju. Može se javiti nakon preloma kostiju lica, ali i zbog promena u očnoj duplji ili samom oku. Lečenje i tok bolesti zavise od uzroka.
Šta je enoftalmus?
Enoftalmus je naziv za stanje kada oko izgleda uvučeno unutra. Suprotno od enoftalmusa je egzoftalmus ili proptoza, kada je oko izbačeno napolje.
Enoftalmus može biti prisutan od rođenja ili se može pojaviti kasnije. Može zahvatiti samo jedno oko ili oba oka.
Postoji više mogućih uzroka. Među njima su dehidracija, Hornerov sindrom i povrede oka ili lica koje mogu nastati u saobraćajnim nesrećama, drugim nezgodama ili fizičkim sukobima. Enoftalmus se može javiti i kod nekih urođenih stanja, kao što je sindrom tihog sinusa. Može se razviti i s godinama.
Koga najčešće pogađa enoftalmus?
Enoftalmus se često javlja nakon preloma kostiju oko oka, na primer poslije saobraćajnih nesreća ili fizičkih sukoba. Ovakvi prelomi zahvataju kosti koje okružuju oko. Češće se javljaju kod muškaraca.
Koji su simptomi enoftalmusa?
Simptomi zavise od toga šta je uzrokovalo ovo stanje. Mogu se javiti:
- duple slike,
- poteškoće sa fokusiranjem,
- razlika u izgledu dvije strane lica,
- spušten gornji kapak,
- dublji pregib na kapku,
- suhoća oka.
Neke promene doktor može primetiti već na pregledu, kao što su spušten kapak, nejednak izgled lica ili razlika u položaju očiju.
Koji su uzroci enoftalmusa?
Enoftalmus može nastati iz više razloga. Uzroci se obično dele u nekoliko grupa.
Promene u veličini očne duplje (orbite)
Orbita je koštani prostor u kojem se nalazi oko. Ovaj naziv se može odnositi i na samu očnu duplju zajedno sa svim strukturama koje se u njoj nalaze. Ako se veličina orbite promeni i poveća, oko i ostale strukture u njoj mogu promeniti svoj položaj.
Do promene veličine orbite može doći iz više razloga:
- prelomi kostiju oko oka, posebno prelomi dna očne duplje. Jedan od težih oblika je takozvani blowout prelom orbite. Tu spadaju i drugi prelomi koji nastaju zajedno sa povredama vilice i lica,
- sindrom tihog sinusa ili stanje koje se naziva hronična atelektaza maksilarnog sinusa. Zbog bolesti maksilarnog sinusa, dno očne duplje može oslabiti i promeniti oblik. Maksilarni sinusi se nalaze u predelu obraza, sa obe strane nosa,
- nepravilno razvijene ili promenjene kosti lica, na primer kod neurofibromatoze,
- promene na kostima koje dolaze s godinama.
Promene unutar očne duplje
Oko se može povući prema unutra i zbog promena u tkivima koja se nalaze u očnoj duplji. To se može desiti zbog:
- gubitka masnog tkiva i slabljenja mišića koji se javljaju s godinama. Dva stanja koja su povezana sa starenjem su sindrom velikog forniksa (GFS) i senilni sindrom uvučenih očiju. Kod GFS-a se često javlja ponavljani konjunktivitis. Oba stanja mogu izazvati probleme na površini oka.
- problema sa krvnim sudovima,
- posledica dugotrajne terapije zračenjem u predelu glave,
- bolesti koje menjaju raspored masnog tkiva u telu, uključujući i lice. Jedan primer je Parry-Rombergov sindrom, koji zahvata jednu stranu lica. Drugi primer je virus humane imunodeficijencije (HIV),
- sklerodermije, autoimune bolesti kod koje dolazi do zadebljanja tkiva. Najčešće zahvata kožu, ali može zahvatiti i bubrege, probavni sistem i druge dijelove tela,
- povrede očne duplje, pa i one koje mogu nastati tokom operacije, čak i ako kost nije slomljena,
- određeni lekovi za glaukom. Kod nekih osoba mogu izazvati promene oko oka koje se nazivaju periorbitopatija povezana sa prostaglandinima (PAP). Te promene ponekad mogu ostati i nakon što se lek prestane koristiti.
Promene u veličini oka
Ponekad i promene na samom oku mogu uticati na njegov položaj. Među njima su:
- metastaze raka, odnosno širenje raka iz drugih delova tela, kao što su dojka, prostata, pluća, probavni sistem, koža ili parotidna žlezda,
- ozbiljne povrede oka, čak i kada nema preloma kostiju,
- kongenitalni sindrom fibroze, kod kojeg se ožiljno tkivo stvara na oba oka. Pošto su oba oka zahvaćena, promene se nekad teško primete samo po izgledu.
Kako se dijagnostikuje enoftalmus?
U većini slučajeva doktor može primetiti enoftalmus već samim pregledom, posebno ako je zahvaćeno samo jedno oko. Doktor će razgovarati s pacijentom o ranijim bolestima i simptomima, a zatim pregledati oči.
Po potrebi se mogu uraditi i dodatni pregledi:
- Egzoftalmometrija: mjeri koliko je oko izbačeno ili uvučeno u odnosu na očnu duplju.
- CT snimanje: pomoću rendgenskih zraka i računara daje detaljne slike očne duplje i okolnih tkiva.
- Magnetna rezonanca (MR): koristi magnet, radio talase i računar za snimanje tkiva, bez zračenja.
Kako se leči enoftalmus?
Lečenje zavisi od toga šta je uzrokovalo enoftalmus. U zavisnosti od uzroka, može biti potrebno:
- početi koristiti određene lekove ili prestati sa njihovim korištenjem,
- uraditi operaciju.
Koje komplikacije mogu nastati tokom lečenja enoftalmusa?
Moguće komplikacije su:
- pogoršanje simptoma,
- promena simetrije lica,
- gubitak vida,
- duple slike,
- smanjena pokretljivost oka.
Kakav je tok enoftalmusa?
Kako će se enoftalmus razvijati zavisi od njegovog uzroka. Kod mlađih osoba koje se leče zbog preloma kostiju oko oka ili sindroma tihog sinusa, rezultati lečenja su uglavnom vrlo dobri.
Kako smanjiti rizik od enoftalmusa?
Rizik se može smanjiti tako što se oči i lice štite od povreda. Kada je potrebno, treba koristiti zaštitnu opremu, pažljivo voziti i izbegavati fizičke sukobe.
Kada se treba javiti doktoru?
Ako je došlo do povrede oka ili lica, dobro je otići na pregled. Doktoru se treba javiti i ako se pojave smetnje sa vidom, na primer zamućen ili dupli vid.
Koja je razlika između enoftalmusa i hipoglobusa?
Kod enoftalmusa je oko povučeno dublje u očnu duplju. Kod hipoglobusa je očna jabučica pomerena prema dolje. Oba stanja mogu nastati nakon povrede ili zbog sindroma tihog sinusa.
Koja je razlika između enoftalmusa i anoftalmusa?
Kod anoftalmusa jedno ili oba oka nedostaju. Enoftalmus je drugačiji jer je oko prisutno, ali je povučeno dublje u očnu duplju.
Koja je razlika između enoftalmusa i pseudoenoftalmusa?
Ponekad može izgledati kao da je oko povučeno unazad, iako zapravo nije promenilo položaj. Na primer, ako je jedno oko više kratkovidno od drugog, može delovati kao da je na toj strani prisutan enoftalmus.
Ako je oko zaista uvučeno, doktor će pokušati utvrditi zbog čega je do toga došlo. Uzrok nekad može biti očigledan, kao što je prelom kosti, ali nekad može biti i nešto manje primetno, na primer problem sa sinusima. Ako je došlo do povrede lica ili oka, važno je otići na pregled. Doktoru se treba javiti i ako se primeti bilo kakva promena vida.