U našem tekstu pod nazivom „Koje se pretrage rade za gušteraču?“ detaljnije ćemo govoriti o ovoj temi. Pretrage gušterače pomažu da se otkriju problemi s ovim organom i bolesti poput upale gušterače (pankreatitisa) i raka. Lekar obično počinje pretrage jednostavnom analizom krvi. Testovima funkcije gušterače meri se nivo enzima koje ona proizvodi. Snimanja mogu pokazati upalu ili druge promene na gušterači.
Zašto se rade pretrage gušterače?
Ovim pretragama lekar proverava stanje gušterače. Gušterača ima važnu ulogu u probavi. Proizvodi enzime koji razgrađuju proteine i masti iz hrane, pa telo može iskoristiti hranjive materije koje su mu potrebne. Pomaže i u neutralisanju želučane kiseline te stvara hormone koji regulišu šećer u krvi. Ako gušterača ne radi kako treba, mogu se javiti bolovi i problemi s probavom. Bez lečenja se ti problemi s vremenom mogu pogoršati. Mogu uticati i na rad drugih organa ili biti znak neke druge bolesti.
Koje vrste pretraga gušterače postoje?
Lekari koriste nekoliko vrsta pretraga da provere ima li problema s gušteračom. Testovima funkcije gušterače proveravaju se određene materije u krvi ili stolici koje pokazuju koliko dobro ovaj organ radi. Koriste se i snimanja kako bi se videlo stanje gušterače i otkrile moguće promene. Ove pretrage mogu pomoći u otkrivanju pankreatitisa i raka gušterače.
Testovi funkcije gušterače pokazuju da li gušterača proizvodi potrebne materije na vreme i u količini koja je telu potrebna. Nekim testovima proverava se koliko enzima ima u krvi ili stolici. Kod jednog testa daje se hormon koji potiče gušteraču na rad, a zatim se proverava šta ona luči i u kojoj količini. Lekar bira test prema zdravstvenom stanju svake osobe. Ako rezultati nisu u normalnim granicama, to može biti znak problema s gušteračom.
Snimanjem gušterače lekar proverava ima li upale, otoka ili drugih promena, poput cista, žučnih kamenaca, apscesa (nakupina gnoja) i tumora. Kod dugotrajnih bolesti na snimcima se mogu videti i oštećenja koja su nastala s vremenom, kao što su ožiljci i naslage kalcija. Za snimanje se najčešće koriste kompjuterizovana tomografija (CT), ultrazvuk i magnetna rezonanca (MR).
Za otkrivanje raka gušterače najčešće se rade snimanja. Ako lekar na snimku vidi promenu koja bi mogla biti rak, tražit će biopsiju. Tada se uzima mali uzorak ćelija i pregleda pod mikroskopom da se proveri radi li se o raku.
Naučnici pokušavaju razviti krvni test koji bi pomogao da se rak gušterače otkrije ranije kod ljudi s većim rizikom, na primer zbog nasledne sklonosti ovoj bolesti. Testom se u krvi traže određene materije povezane s rakom gušterače. Ipak, rezultati još nisu dovoljno pouzdani da bi se ovaj test mogao šire koristiti.
Šta možete očekivati tokom pretraga gušterače?
Neke pretrage su zahtevnije i neugodnije od drugih. Kod invazivnih pretraga lekar uvodi određeni instrument u telo, kao što je cevčica. Druge pretrage su jednostavnije i ne zahtevaju takav postupak. Lekari obično prvo biraju neinvazivne pretrage, ako je to moguće. Ipak, ponekad su potrebni detaljniji pregledi kako bi se otkrio uzrok problema.
Koje su neinvazivne pretrage gušterače?
U ove pretrage spadaju:
- Analize krvi: Analiza krvi je jedan od jednostavnijih načina da se proveri rad gušterače. Uzima se mala količina krvi pomoću igle koja se uvodi u venu, najčešće u predelu ručnog zgloba. Uzorak se zatim šalje u laboratoriju. Ovo je obično prvi korak u proveri rada gušterače, posebno ako su se simptomi tek pojavili. Ovom analizom proverava se koliko amilaze ili lipaze ima u krvi. To su enzimi koje proizvodi gušterača. Ako su njihove vrednosti tri puta više od normalnih, to može biti znak upale gušterače, odnosno pankreatitisa. Lekar će zatim tražiti snimanje da potvrdi dijagnozu i otkrije uzrok upale.
- Analiza stolice: Ovo je još jedan način da se proveri kako gušterača radi. Ako simptomi traju duže ili se povuku pa ponovo vrate, lekar može tražiti ovu analizu kako bi proverio postoji li neki dugotrajniji problem. Za test je potrebno dati uzorak stolice. U stolici se proverava ima li dovoljno probavnih enzima. Ako je elastaza snižena ili nema kimotripsina, to može značiti da gušterača ne stvara dovoljno enzima za razgradnju hrane u tankom crevu. Ovo stanje naziva se egzokrina insuficijencija gušterače (EPI). Previše masti u stolici također može biti znak da gušterača ne radi dovoljno dobro.
- Ultrazvuk stomaka: Ultrazvuk je čest pregled kojim se proveravaju organi u stomaku. Za proveru gušterače lekar može uraditi ultrazvuk gornjeg desnog dela stomaka, pri kojem se pregledaju gušterača, jetra i žučna kesa. Ultrazvuk stvara sliku pomoću zvučnih talasa koji se odbijaju od tkiva. Tokom pregleda ležite na ležaju, a zdravstveni radnik vam namaže stomak posebnim gelom. Gel može biti malo hladan. Zatim pomera sondu po stomaku, a na ekranu se vide slike organa. Ovim pregledom mogu se otkriti znakovi upale i druge promene, kao što su izrasline ili žučni kamenci koji mogu uticati na gušteraču.
- Magnetna rezonantna holangiopankreatografija (MRCP): MRCP je vrsta magnetne rezonance (MR) koja pomoću jakih magneta i radiotalasa stvara slike organa. Može pokazati više detalja od ultrazvuka i ne koristi rendgensko zračenje. Lekar može preporučiti ovaj pregled ako mu je potrebna jasnija slika gušterače i njenog kanala. Pregled nije invazivan, ali nekim osobama može pomoći lek za smirenje (sedacija) kako bi se lakše opustile. Snimanje traje oko sat vremena, a za to vreme trebate mirno ležati na ležaju u delimično zatvorenom uređaju. Tokom snimanja čut ćete glasno lupkanje i kliktanje. Da vam buka manje smeta, možete koristiti čepiće za uši ili slušalice. Ako vam nešto zatreba, možete se javiti zdravstvenom radniku koji vodi snimanje.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): CT, koji se naziva i CAT snimanje, pomoću rendgenskih zraka stvara trodimenzionalne slike unutrašnjih organa. Lekar može tražiti ovaj pregled ako nakon drugih pretraga dijagnoza još nije dovoljno jasna. Može ga preporučiti i ako se oporavljate sporije nego što se očekivalo, pa su mu potrebne dodatne informacije. CT koristi malu količinu zračenja, a u trudnoći je potreban poseban oprez. Ponekad se koristi i kontrastno sredstvo kako bi se organi i drugi delovi tela bolje videli. Kontrast se popije kao tečnost ili se daje u venu. Tokom snimanja ležite na ležaju koji se polako pomera kroz uređaj. Za razliku od magnetne rezonance, CT je tih i traje oko 10 do 30 minuta.
Koje su invazivne pretrage gušterače?
Za detaljniju proveru gušterače ponekad su potrebne invazivnije pretrage. U njih spadaju sledeći postupci:
- Test stimulacije sekretinom: Ovaj test služi za proveru rada gušterače i nešto je zahtevniji od analize krvi ili stolice. Ako su se simptomi tek pojavili i lekar sumnja na prolazan problem, obično će prvo preporučiti druge pretrage. Test stimulacije sekretinom može pomoći kada se sumnja na dugotrajnije bolesti, poput hroničnog pankreatitisa, cistične fibroze ili raka gušterače. Neke probleme može otkriti ranije nego analiza stolice. Testom se proverava kako gušterača reaguje na hormon sekretin.
Tanko crevo prirodno stvara ovaj hormon kada u nega dođe delimično probavljena hrana. Sekretin potiče gušteraču da luči tečnost koja sadrži mnogo bikarbonata. Ona pomaže da se neutrališe želučana kiselina i da se hrana dalje razgrađuje u tankom crevu. Ovim testom meri se koliko bikarbonata gušterača izluči nakon što osoba dobije sekretin.
Na početku pregleda lekar daje sekretin u venu kako bi potaknuo gušteraču na rad. Zatim kroz nos i grlo uvodi tanku cevčicu do početnog dela tankog creva, koji se zove dvanaestopalačno crevo ili duodenum. Prije uvođenja cevčice nos i grlo se umrtve lokalnim anestetikom da bi postupak bio manje neugodan. Ipak, dok cevčica prolazi kroz grlo, možete osetiti blag nagon na povraćanje. Tokom narednih jedan do dva sata kroz cevčicu se prikupljaju uzorci tečnosti koju luči gušterača. Oni se šalju u laboratoriju, gdje se proverava količina bikarbonata. Ako ga ima premalo, to može biti znak da gušterača ne radi kako treba.
- Endoskopski ultrazvuk (EUS): EUS je pregled koji spaja ultrazvuk i endoskopiju gornjeg dela probavnog sistema. Koristi se endoskop, odnosno duga, tanka i savitljiva cevčica koja na vrhu ima svetlo, kameru i malu ultrazvučnu sondu. Cevčica se kroz usta i grlo spušta do dvanaestopalačnog creva. Ultrazvučna sonda prikazuje organe na ekranu, pa ih lekar može detaljno pregledati. Postupak traje oko 15 do 45 minuta. Većina ljudi oseti manju nelagodu, a po potrebi se daje lek za smirenje ili se pacijent uspava.
Važna prednost ovog pregleda je što lekar može odmah uzeti i uzorak za biopsiju. Kroz endoskop usmjerava tanku iglu do tkiva gušterače i uzima mali uzorak koji se šalje na analizu. Taj postupak naziva se aspiracija tankom iglom (FNA). Zbog toga se EUS često radi kada se sumnja na tumor ili cistu. Ako se takva promena pronađe tokom pregleda, analiza uzorka može pomoći da se utvrdi je li dobroćudna ili zloćudna, kao i da se saznaju druge važne osobine te promene.
- Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP): U nekim slučajevima za tačnu dijagnozu potreban je i ERCP, iako se u tu svrhu koristi ređe. Kao i kod EUS-a, endoskop se kroz usta i grlo uvodi u probavni sistem. Razlika je u tome što se kod ERCP-a umesto ultrazvuka koriste rendgenske zrake za prikaz gušterače i njenih kanala. Za ovaj pregled koristi se fluoroskopija. To je rendgensko snimanje koje prikazuje sliku u pokretu, slično videu. Potrebno je i kontrastno sredstvo kako bi se kanali bolje videli.
Za vreme pregleda ležite na boku, a kroz venu na ruci dobijate tečnost i lek za smirenje. Najčešće ste pospani, ali budni. Pregled traje oko 30 do 90 minuta i obično izaziva samo blagu nelagodu. Bolovi u stomaku i problemi s probavom mogu imati mnogo različitih uzroka. Neki su manje ozbiljni, dok drugi zahtevaju više pažnje. Ako sumnjate da imate problem s gušteračom, najbolje je da se uzrok otkrije što prije kako biste dobili potrebno lečenje. Lekar će uzeti u obzir vaše simptome, ranije bolesti i faktore rizika, pa odlučiti koje pretrage prvo treba uraditi. Rezultati će mu pomoći da pronađe uzrok tegoba i odredi odgovarajuće lečenje.